Istočnik

Вр. 12

ИСТОЧНИК

Стр. 285

је у Сарајеву у четвртак 14./27. јуна о. г. напрасно у 9 сах. у вече од капи у срцу, у 56. години својега живота. Изненадна смрт овога изврсног чиновника, нагли губитак врлог и корисног мужа пс овдашњи наш народ српски и дркву нам свету православну, изазвао је у свачијем срцу болни утисак и дубоку тугу. Једнога од најспособнијих и највјернијих чиновника изгубила је ова наша домовина, а српска црква и народ наш оплакује у њему једног од највиђенијих и најпожртвованијих синова својих. Народ наш и црква нам света губи у покојнику човјека велике умне способности, човјека свијетла и челик карактера, човјека, коме је на срцу истпнски лежало добро и напредак нам народни и цркве нам православне. Пок. Михајло Кнежевић родио се 1846. год. у Доњем Будачком (Хрватска). Вишу реалку свршио је у Загребу, а потом правно-политичке науке у тадашњем ц. и кр. војно-крајишком управном курсу у Бечу. За тијем је ступио као управни офипир у службу некадашње личке крајишке пуковније, а када се крајина развојачила, постао је политички чиновник у својој домовини, те служио неко вријеме у Госпићу, а као котарски престојник у Грачацу. Год 1886. прешао је Кнежевић у својству котарског предстојника П. разр. у бос.-херц. земаљску управу и прво је управљао котарским уредом у Сарајеву, а за тијем као котарски предстојник I. разр. котарским уредом у Бос. Костајници. 1893. год. буде додијељен земаљској влади, гдје је водио разне реферате, а од четири године амо дјеловао је као референт за богоштовне сврхе српско-православне цркве. За ревносну службу одликовало је Његово Величанство г, 1897. Кнежевића витешким крстом ордена Франца Јосифа I., а 1900. год. насловом владина савјегника. Свечано опијело обављено је у недјељу 17. јуна т. г. у 9^/г сах. ирпје подне. Мза помена кренуо се свечани спровод из мртвачнице земаљске болнице под началством Високопресвештеног господина АЕ. и Митрополита Ншолаја у „капелу" српско-правосл. гробља у Кошеви. Високопреосвештеном асистирало је десет свештеника, а за мртвачким колпма ићаху пошље породице покој никове, поглавар земље преузвишени госп. барон Апел, предстојник управног одјелења високе земаљске владе пресв. госп. барон Бемко, дворски савјетник пресв. г. Ћ. Трешчец са васколиким чиновништвом црквено-просвјетног одсјека зем. владе; пресвј. гг. дворски савјетници: Е. пл. МраовиН, Ј. витез Микули , Фр. Пасини, др. Н. пл. Рајнер, Фр. Кобингер и Гр. Лудвиг ; преев. г. предсједник врховног суда др. М. КенђелиИ, и сенатски предсједници пресвј. гг. Јов. Манојлови% и Ад. Шек; генералмајор ЦвјетиИанин са штабним часницима оружничког збора; повјереник зем. владе за град Сарајево вскбл. г. М. витез Заржицки са гг. градским подначелницима Петром Т. ПешровиДем и др. Њећом., чиновништво разних власти, неки градски заступници, представници срп. прав. цркв. општине и разних корпорација, многи професори, учитељи и учитељице и многобројно грађанство без разлике вјере. Осим заступника високих власти, разнијех корпорација и грађанства одале су покојнику пошљедњу почаст корпоративно и ученице српске више дјевојачке школе из Сарајева. Опијело је по пропису најсвечаније обављено у „капели" гробљанској. На свршетку опијела опростио се с дичним покојником консисторијални савјетник јереј Димитрије ЈанковиЛ, истакавши му заслуге за овопредеону српеко-православну цркву, и оцртавши га од срца к срцу као узор човјека у сваком погледу. (Овај лијепи и ганутљиви говор доносимо наирије л ].