Istočnik

Стр. 364

источник

Бр. 1б

езке ро^ев! соп!;гапа ПП кићзЈапНае, г^иае тах1ше ас рппзЈШз ев! Ј ). Под том супстанцијом разумијева блажени Августин душу, те му се придружује и Сгое8сће1, као што се види из његовог даљег разлагања 2 ), а могли бисмо иавести још велику множину автора, који такође заговарају супстанцијалност душину. Да расправимо одмах, како хршпћанска филозофија гледа на ово питање. 8сћа11ег у полемици својој са К. ^Уа^пег-ом вели, да се ^а^пег вара, ако мисли, да је хипотеза о посебној душиној супстанцији у свези с хришћанском вјером и да слободан моралан рад, вјера и морални поредак и бесмртност без те хипотезе не може постојатп 3 ). Наравно да хришћанство у својим изворима нигдје не спомиње душу као супстанцију, јер се у оно вријеме та ријеч није употребљавала тако јако као данас, а св. Писмо је писано не за научењаке, већ за цио свијет, који не би те ријечи разумио. Не смијемо се само ограничити на назив, већ погледајмо дух и смисао извора хришћанских, па ћемо се увјерити, да ^сћаПег-ова тврдња ниуколико не стоји. Засада упућујемо само на то, да св. Писмо на силним мјестима — велик би посао био испитати сва та мјеста — спомиње душу као живо и самостално биће, почевши од Генезе, па све до Апоколипсе, приписујући души сва својства, кпја ми данас приписујемо супстанцијн 4 ), а осим тога као бићу самосталном још и својства интелективна 5 ). Хришћанско учење о анђелима и демонима и сувише је познато, да би смо морали и на то упућивати. Ова бића не разумијевају се у св. Писму и Нредању алегорично, већ баш дословце, буквално. Хришћанска филозофија одлучно стоји уз супстанцијалитет душин, признавајући је бићем самосталним, простим, одличним од тијела. Одречемо ли души супстанцијалност, ми, ма да је иазивамо „енергијом", „радом", „процесом", „прогресом" и т. д., стављамо њен живот у зависност од тијела, тако, да је можемо као и матер ијалисте назвати тјелесном функцијом. А томе се хришћанска филозофија најодлучније противи. У свима филозофским хришћанским системама се уз душу нераздвојно везује и њсн супстанцијалитет 0 ), а то је такође једна тачка, с које хришћанство полази, доказујући душин инкоруптибилитет. Хришћанска филозофија мора почивати на начелима хришћанске

') „Уоп Јеп Веууе^кеп Шг с11е ТЈпз^егћИећкеН стр. 2 ) ШЛ стр. 193—4. 8 ) ип(1 8ее1е" стр. 19. 4 ) а. Мат. X. 28 ; П. Кор. V. I. и т. д. в ) С€ Бит. 1. 26, 27; Сир. XV. 14, 15; Ефесц. IV. и т. д. •) Пг. Р. Наске: „ИашПшсћ (1ег аИо-ет. КеК^опвтзбешсћаД" I. стр. 140, 166. Н. II. РождественскШ Христ1анскал Апологетика" I. стр. 423.