Istočnik

Бр 20

источеик

Стр. 467

Тако је код свију организама. Да и човјек ннје изузетак, види се по томе, што врло много људи умиру или у клици, или у раном младом добу. И човјек по тијелу свом има ту сврху, да одржи и продужи као индивидуа своју врсту, човјечији род. А да он осим те сврхе има и другу, сврху своје душе такође ћемо доказати. Наведени приговор пак одбијамо још и с тим, да против њега говори још и та околност, што се многе индивидуе још у природи развијају до своје кулминације и достигну своју сврху. Од климатских и других увјета зависи, колико ће се индивидуа развити, а колико пропасти, но и ако многе пропадају, ипак је сврха постигнута. Постигле су сврху и оне индивидуе, које су у зачегку пропале, јер је њихова сврха била да се жртвују у корист своје врсте: оне су смрћу својом одржале живот другим индивидуама и на тај начин опет послужиле постизавању сврхе. Као најглавнији доказ против учења о цјелисходности свијета навађају се т. зв. рудиментарни органи код оргааизама, особито виших. Сваки виши организам веле материјалисте има неких органа, који му нису нинашто, који су закржљавили, те од њих организам нема никакве користи, а сами су они на организму без сврхе. То је заиста истина, да организми имају таквих закржл>елих органа, но истина је и то, да су то ипак органи. А чим су органи, некад су функционисали и постизавали своју сврху. Материјалисте и тврде, да су ти органи некад човјеку, док је још био дивљи, били од потребе; касиије пак да су они, пошто их је човјек све мање употребљавао, закржљави.чи. Тим ријечима, се уједно и сама та тврдња побија. Рудиментарни органи су некад били исто тако потребни човјеку, као што је данас н. пр. рука, нос, прсти и т. д. Док су постојали извјесни увјети, дотле су и органи функционисали; кад су извршили своју сврху и постигли је, постали су човјеку непотребни, те су почели кржљавити и данас нам служе само као спомен, да су их наши претци некад употребљавали. И данас наши органи функционишу само у извјесној прилици, док постоје за њих увјети. Чим нестане увјета испуњена је сврха н тада мјесто непотребних органа заузимају савршенији органи. Нико нам не може јамчити, да ће се данашњи органи тијела човјечијег одр жати на њему све дотле, док траје човјечанства. Ми напротив мислимо да ће се они измијенити, да ће се неки више развити на рачун других. Па ако кад дође вријеме да се неки органи на нама донекле измијене, будући људи ће имати исто тако право да тврде, да су ти органи били без сврхе, као што има права данашњи материјализам, да рудиментарним органима одриче сврху. Развијање појединих органа