Istočnik

Огр. 470

ИСТОЧНИК

Ер. 20

одјећу (папеГриг. Вел.)описује овако: р1апе1а зирег (За1ша1лсаш саа^апеа 1 ), Алп готово то исто говори п за одјећу свога оца, сенашора Гордијана: СгогсИаш ћаШиз саз<;апе'1 со1опа р1апека ез<;; зиђ р1апе1а (1а1ша{;1са. На другом мјесту говорећи како је папа Григорије побиједио врачеве, који су ушљед тога ослијепили, између осталога примјећује, да је папа у то вријеме био огрнут са више р1апе!а1;01Ч1ш 2 ). И ако нам је овдје готово неизвјесио, да ли је такво одијело било само као одијело клирика и знатнијех свјетопњака, тим је не мање сумњиво, да се планета овдје сматра не као богослужбена одежда, него као одјећа, која се носила у обичном животу, што нам свједочи и споменути случај^ који се десио на улици, кад је папа Григорије јагаио на коњу 3 ). Из свега је овога јасно, да се планета употребљавала не само као богослужбена одежда, него и као свакидашња, обичиа одјећа у ашвоту У оваквој је употреби она била у УП. и VIII. вијеку. Четврти толедски ' сабор (633. г.) у своме 28. правилу говори, да незаконито свргнути пресвитер добива при свом повраћању изме^у осталога и планету 4 ), Планета се овдје очито сматра не као специјално богослужбена одежда, него као у опште формална одјећа пресвитера, која се узимала и изван богослужбене употребе. Тако исто и Гермавски сабор (742. г.) за вријеме св. Бонифација наређује својим 7. правилом, и! ргевђу^еп е!; Ј1асоп1 поп 8а^18, 1а1Согиш шоге, ве(1 савиНв икапШг, гН,и вегтогиш Пе1 5 ) особито говори о личној употреби казуле (пенуле, планете, фелона), али не говори специјално као о богослужбеној употреби. Из свега овога што смо до сад проматрали о специјалним богослужбеним одеждама, јасно се изводи слиједећи закључак: при свршивању богослужења духовенство, најдаље до IX. вијека е Ј употребљавало >е само оно по (рорми одијело, гато је пошено у обичном животу, и које је као одјећа великаша, билв њихово почасно одликовање. Овоме мишљењу нимало не противурјечи и та околност, да с.е већ од V. вијека спомиње и каШш геИ^гопп 1 ). НаћНиз геИ^штт је одјећа, која је одређена колико за богослужеЕве, толико и за домаћу употребу. За доказ томе, довољно је показати на слиједеће одлуке 4 ) УНа 8. Оге^огп Рарае 1. аискоге Јоћаппе Г)1асопо Пђ. IV. сар. 83.— у орега отша 8. ОУе&. Рарае 1.1. IV. со1. 177. 2 ) 1ђ1с1. со1. 186. 3 ) 1ђн1. Нђ. П. сар. 43. со1 59. 4 ) Вт^епт. *СИ ор. В. IV. Тћ 1 з. 194; Не1е1е СЦ. ор В. II 8. 188. —189.; Кпе^ С14 ор. у Кгаиб'а у В.-Епс. В. II. 8. 198., 204. 6 ) В]'п1епш С11;. ор. В. IV., Тћ. I. 8. 209. Пегсо^. Кеа1.-Еас. Г. VII. 8. 734; НеГе1е С11. ор. В. П. в. 187. 6 ) Кад се богослужбено одчјело почело днјелити по Форми од одијела, шго је свеш*евство носило у обичном домаћем живогу, због недосгатка иодатака, не можемо тачно опредијелити. Овдје се још намеће и то знаменито питање: кад су постале расе и доње хаљине 7 ) Кпе^. СЈ1. ор. у Кгаив'а у Е.-Епс. В. 11. 8. 184. Маг1%пу В1сиоппа1ге (1ез апИ^икез сћгепеппез; р. 648.