Istočnik

Бр. 20

ИСТОЧНИК

Стр. 465

природе. Опћи ток или живот природе, од кога неки хоће да одијеле цјелисходност, јесте сам по себи цјелисходност, на кад кажемо, да је цјелиеходност обмана, а опћи ток природе истина, нисмо тим нншта доказали, већ рекли неку несугласицу, у којој пошљедња реченица брише прву и обратно, јер пошто су појмови „опћи ток природе" и „цјелисходност" идентични, то би се могао из тврдње, да је цјелпсходност обмана, а опћи ток истина, извести закључак, да је опћи ток обмана. Ми акомодирајући се извјесним приликама постизавамо своју сврху, јер се за то и акомодирамо. Узмимо н. пр. да се човјек из тропских предјела настани у поларној хладноћи. Он се мора акомодирати клими и тамошшем начину живота, пначе пропада. Ако се акомодирао, он постизава сврху, ако није хтио, умио ни могао, не може је постићи. Други навод већ озбиљније хоће да одузме темељ телеолошком доказу (како за биће Божије, тако и за бесмртност душе, дакле уопће телеологији). То је онај, да у свијету опажамо поред цјелисходности и нецјелисходности и да тај факт руши цјелисходност уопће. За ово се навађају разни примје^и као: каква је то цјелисходаосг, да су организмн дуго вријеме изложени непрестаној суши, а онда наиђу дуге кише, које их задаве; или: како се може о цјелнсходности говорпти, кад видимо, да разне неповољне околности смотају постизавању сврхе, кдр. што су н. пр. болести, елементарне непогоде и т. д. На први поглед изгледа заиста, да се та факта косе са цјелисходношћу. Но посматрамо ли дубље, увјерићемо се, да би то била нецјелисходност само тада, кад би у природи био јединн човјек. За човјека може нешто изгледати нецјелисходно, што је у еамој ствари најцјелисходније. Та дистелеологија пак почива на кривим људским појмовима. Кад би се само једном створу створили све најповољнији увјети за развијање, било би то на штету и пропаст другим створовима, Грожђе н. пр. у извјесно доба треба кише, а у исто је доба киша за друге усјеве убитачна. Створити свим бићима у исто доба најповољније увјете, није могуће, јер тада не би било разлике изме^у њих; тада би сва бића имала у исто вријеме једне исте потребе, сва би се равнала и развијала према једиаким законима, а то баш не би била иикаква цјелисходност. Дакле створити за сва бића у исто вријеме најновољније увјете нити би било добро, нити могуће. 1Пто се тиче природних непогода и катастрофа, 11 оне су пријеко потребне баш ради опће цјелисходности и оне се догађају цјелисходно. Природне непогоде и катастрофе догађају се по физикалним законима (њих условљавају: свјетлост, топлота, ваздух и т. д.) и оне