Istočnik

Отр. 4

источ^ик

Вр. 1. и

У Француској, Енглеској, Њемачкој и Италији већ од три стољећа овамо написана еу огромиа дјела, која се баве установљењем тачног рада у времену 1 ). Испитиваху незнабожачке и јеврејске писце, споменике, записе, нумизматику, звјездарство, састављаху старе календаре, утрошигае цијеле људске жиноте, посветише сву умјетност женијалних умова да протумаче јеванђеоске документе, па ипак једино што могу да покажу неке вјероватне претпоставке, а колико оне вриједе, види се и из њихових разилажења у мншљењу. ТТТ то се тиче године рођења Христова, мишљења се колебају између 747. и 751. године. У погледу почетка јавиог живота креће се између 26 до 30-31 ; а што се тиче трајања његова колебају се између три или четири Ускрса; напошљетку у погледу године смрти крећу се пзмеђу 29 и 34 и 35 године, као крајњих граница. Узрок овим разликама је прво, што се не зна баш насигурно вријеме, кад је цар Август наредио попис народа, као ни кад је Ирод умрво; осим тога што се разно тумачп Тиверијева 15-та и код Луке Исусова 30 година, као н код Јована споменути безимени празник; а друго, што се календари склопљени помоћу рачуна и астрономије у својим рачунима не подударају. Тачка у времену Христова ро^ења не може се установити без тога, а да се не установи и тачка у времену смрти Нзегове, као и почета' Његовог јавног живота и рада. Ти податци стоје у чврстој узајамној свези; једни друге расвјетљују. Ако је Христос по јасној свједоџби св. Луке, о крштењу свом, у 781. години од основања Рима, имао 30—31 годину, онда му рођење не можемо метнути у 747. годину. А ако је једног петка у 783. години умрво, онда он као јаван радник није могао више ГТасхи провести, до ли само три. Погрјешка је тако рећи свију система, које се бавигпе рјешавањем овог питања, та, што се не слажу и што често јеванђељу су ■ протстављају незнабошке текстове, па и сам текст св. Писма, или што се лаћају самовољног тумачења св. Писма, да се ослободе ових противурјечја. Развијајући своје мишљење у фундаменталним податцима ХриМ ЗсаНдег, Ое етепсННопе 1:ешрогиш. — Ј,оп$гт, Оа апп18 Сћг18И. — Кер1ег, Бе уего аппо. — СаШзгиз, ЕпоДаИо <1иагит ^иаезЈтпит с1гса апп. па4, ек. Ш1Ш8<:. Сћг181;и — Негуаег1, СћгоиоЈо^ча поуа уега и т. д. — РеГаугиз, ОосЈ.ппа 1:етрогиш. — ГЈззегшз, Аппа1ен V. ек. N. Тез!;. — Л.чћ^е, Сопсогс!. сћгопо1о§\ —- ТШе??гопГ, Мешо1ге8 роиг 8егу1г а 1' Јпбкнге есс1ез. — Иату, Нагтоп1е 81Уе сопсогсТ, еуапо-. — ^аЈаНз А/ех., ШзЈопа есс1ез. — Бот. Са1те1, Шв1;. (1е Г Апс. е! (1е К оу . Тез1;. — ВИЛе (1е Уепсе, О18»ег1а1;1оп зиг 1ез аппез (1е Ј. Сћ. — Ј^агЛпег, Сгед.|ђ1Н(:у о!' 1ће Сгозрв1. — 1^' аг! (1а уепПег 1ез (1а1ев. Ма^пап. Ргоћ1ета <1е аппо па!. Сћг. — §апс!етеп1е, 1)е уи1§\ аеге етеп'1. Ме1ег. НапЛћисћ (1ег таШ. Сћгопо1о^1е. — 1Угезе1ег. Сћгопо1оо\ 8упорзе, — Ра1Н%г. Бе еуап^еШз — Меппап. СоппаЈввапсе (1и 1етрз еуап^еНф1е.