Istočnik
Бр. 3.
ИСТОЧНИК
Стр. 59
Помпрја и Л. Апулоја. Кад се пописивале провинције, свакако се захтјевао и попис грађаиа, и то је био као завршетак цијелог послаОба та посла допуњаваху једно друго; ово је била највећа услуга, коју је једна власт позвана да заврши луструм, могла да учини државиУ осталом обичај, да се о попису грађана, попишу и насељоннци и други слободни становници, постојао је и прије и послн^е Августа. (ТМи$ 1Љш$, XXIX, 37; ТасИих, Аппа1. XIV, 16). ^НаетавиЉе се.)
Спиритизам пред судом науке и Хришћанства. — Написао М. Вержболовичв. [Наставак.] Спиритистички покрет знатно је оживио, кад је у Русију дошао знаменити медијум Дан. Јум. 1 ) У год. 1870. Јум је држао у Петрограду три сеансе пред ученом комисијом, која се састала, да испита појаве, које се у њиховој присутности догоде. Ове сеанее нијесу довеле до позитивних резултата: појаве већим дијелом нијесу испале за руком и комисија се морала разићи не дознавши нигата битно важнога о природи и карактеру појава. Ипак су сеансе Јумове довеле ствар у ток и изазвале су публику да се бави спиритизмом. У почетку год1872. Јум је опет дошао у Русију и давао је сеансе у присуству Аксакова и професора петроградскога универзитета Бутлера, Вагнера и професора Јуркевића, који је дошао управ из Москве. Послије овога Бутлеров, Вагнер — обојица одлични учењаци — постали су не само ревни прозелите, него и упливни апостоли нове науке. Они су не оклијевајући објавили у читавом низу чланака о својим опажашима у области медијумизма. Њихова саопштења, особито Вагнерова, произвела су велики ефекат у публици и изазвала су оштроумне и љуте нападаје фељтонистичке штампе, живу полемику у духовним и свјетским листовима (журналнма), а у спиритистичким круговима најсангвпничнија очекивања. У почетку године 1875. дошао је у Русију медијум Вредиф и течајем неколико мјесеци давао је у Петрограду сеансе, на којима су присуствовали Вагнер и Аксаков. Ове сеансе често је посјећиеао *) Први пут био је он у Нетрограду године 1858. гђе се и оженио са сестром једне руске гроФвце. Спиритистичка дитература (код Иерти-а, Вагнвра) казује о тому много чудних догађаја: још Кло дијете он се разговарао са духовима, често је чуо небесну музику; његова колијевка сама се од себе љуљала; његове играчке саме су к њему долазиле. За вријеме свога путовања по разним државама он је доводио до изумлења и најжешће скеатике необичним појавама, које су се појављивале у њиховом присуству. —•