Istočnik

Бр 6.

ИСТОЧНИК

Стр. 131

Научна анализа просторних утисака са своје стране показује нам, да су ту знаци трију димензија простора, и не даје никаквог трага еле мената, који су својствени четвртој димензији. Сама дозвола мисли о четвртој димензији изазивље читав низ недоумица. Тако би прије свега сумњиво било, да свијет ограничен многомјерним простором даје утиске само у својој тродимензијалности. Непоњатно је још, за што предмети прелазећи у четврту димензију, морају изгубити особине осталих димензија и постати невидљиви нама, тим више, што предмет не може са свим изаћи из плосне димензије. Све димензије, које тијело има, морају га пратити и у четврту димензију; по томе је немогуће, да предмет са свим ишчезне. На пошљетку са свим самовољна претпоставка о реалности неизмјерног простора, који би био насељен исто таковим, а при том духовним бићима, једнако је неоснована, како са психолошког гледишта, тако и са стране практичне примјене њезине. У истину духови, ако ћемо да не уносимо у појам о њпма противуријечја, не могу подлежати у свом суштаствовању просторним условима; уз то као неспособни по својој ограничености за дјеловање у даљину они очевидно морају оставптп четкрту димензију, да би дјеловали у границама тродимензијалнога простора. Но тада је и сама хипотеза о четвртој димензпји са свим пзлишна. Није с горега такођер споменути, да су и сами спиритп често против тога, да се унесе у наше гледиште на простор престав I о четвртој димензији. Тако, по мишљењу М. Пертија, појмом о четвртој димепзпјп не могу се објаснити такове појаве, свирање у музикалне инструменте, завезивање узлова у затвореној просторији, материјализација духова, њихов говор, писање и т. сл. Оспм тога непристрасни учени испнтивач Фехнер, који је са Целнером заједно присуствовао на сеансама Следа, изјавио је, да хипотеза о четвртој димензији није доказана „ни емпирички ни априорно" и да није ни најмање достатн! зч објашњењз спиритистичких феномена. Даље, поводом хипотеза Фихтеа мл., Пертија и Кардека, који су објашњавали спиритистичке феномене дјеловање м душа умрлих, рађа се питање: могу ли душе производити физичке појаве? По убјеђењу авторитативних психолога (Улрици и др.) уплив душе као чисто духовнога бића на физички свпјет могућ је само под условом, да она заједно са ти ( "елом дјелује. 06зиром на ово спирити су принуђени, да држе, да је душа одјевена најтањом одјећом, коју су они назвали „периспритом". Но у олом случају самовољно се нарушава и сами принцип духовности дугае; с друге стране остаје са свим непоњатно, за што и како се тај перисприт претвара код материјализације духова у грубо-чулни