Istočnik

источник

Стр. 13?

наведено! а видјели смо, колико је штетнпх пошљедица канио на прародител.е наше и на све потомство њихово првородни гријех. Онај бистри и проницави ум Адамов, који је свима животињама и стварима надјенуо имена, сваком према способностима његовијем, особинама и улози у свијету 1 ), како се у трену ока промијенио! У часу сагрјешења Адам губи свијест, бјежи и сакрива се испред лица Вожја, а заборавља, да се не може сакрити испред Онога, који све види, све зна, и свуд је п на свак ш мјесту. Онај блажени први човјек, којп је само пстину знао, истину љубио и говорио, док је вјеран Богу бпо, у часу сагрјешења грдно лаже: муж баца кривицу на жену, а жена на змију кушача. 2 ) — Бесмртнп негда Адам послије гријеха болује и тужна ока^ гледа, гдје се пагла к[>ока приближује смрг. 3 ) Адам, који је негда само добру тежио п само добро жељео и чинио, послије гријехг са богом у души опажа, колико му је природа разривена. Од свега добра остало му је само „хтјети," а „чпнити" већ није имао јуваштва. Јер ко од нас није искусио са св. апосголом Павлом: Видим други закон у удима својима, 7соји се иротпви и бори са закопом ума мога и сиутава ме законом грјеховнијем, који је у удима мојимаЛ) Добро, гигао хоКу, ие чиним, него зло, што не Лу, оно чиним. 5 ) И не доводи ли ов • до очајања? Не узбуЈјује ли ово ум н срце у човјека, разум и храброст? Који од нас, устрашеп грјеховношћу, нпје болно узвикнуо: Ја песре&ни чов/ек! Ко Ле ме избавити од тијела смргаи ове? с ') Али не заборавимо утјеху апостолову: да закон Духа, који оживљава у Христу Исусу, оираиша човјека од закона грјеховнога и смрти .') Не очајавјте дакле, малаксали ]1оЛ ]е ирошла, и дан се ириближио 8 ) у благодатпом цчротву Хрпстову, у св. 0В'|ј православиој иашој цркви. Овдје је врело спасења, ту рпзнпца благодатп животворећега Духа. Тражите Господа, док се може наЛи, иризиваЈте га, докле је близу. 9 ) Он стојн пред вратима срца вашега и куца, и ко му отвори, доћи ће и уселиће се у њ. 10 ) И ако ј ту св. црква и с-в. тајие у њој, сва средства за наше освећење и поставл^ање растројене прпроде, али благодат дјела не насилничк п без }-дијела човјечијега, него ју човјек мора тражити и примати, а прима се < вдје у цркви Божјој, јер изван цркве нема епасења. „Ван цркве не може се ни чути, ни раеумјети рјеч Божја, нема истинитога

') I. Мојс. 2, 20.

I Моје. 3, 12, 13.

*) I. Мојс. 3, 19.

*) Рим. 7, 23.

6 ) Рим 7, 19. 6 1 Рим 7, 24.

') Рим. 8, 2.

8 ) Рим. 13, 12.

9 1 Ис. 55, 6.

°Ј Откр. 3, 20