Istočnik

Бр, 6.

источиик

Стр. 139

незаслуженим именом св. правоелав.ља. Али није језик, пећ дјело: гсравославље! Није само нлдувено бучање по човинарским ступцима, на рогљевима п скуповима људи, јер то је налик на клопотање млина, гдје брашна нома, то је прапорац што звечи, та је вјера без љубави ( без признавања, без испоннједања. Гдје су дааас толики у озбиљном часу овом засвј-едочивања вјере иаше ? Не доказује ли ово најјасније, да нам је православље само на језпку ? И не страши ли то човјека, кад види, да у црквеној радости данашњој тако нас мало има. Али црква православна при свпм нев^љама као колос стоји и иризива заблудјеле синове своје, и призиваНе докле је траје, јер је зато и основана. И уздање у ту цркву и помоћ Божју храбри ме и соколи данашњега дана. Христос Гсспод, којп је ову цркву основао, вјечан је, па ће и невјеста његова вјечпо постојати. Весели ме још и то, што ипак неки дођосте у пзвјесном броју причести радм, а и да судјелујете у радости црквеној. И то ме храбри, да још није све пропало, да црква наша пма још вјерне дјеце око себе. Па дјечпце моја љубазиа, млади моји пријатељи, у Хрнсту љубљени, па вами ће свијет останути, ви ћете бити црква Христова, и ви треба да ју чувате свпм силама својима. А ви, старија браћо, чувајте и храните св. нам православље у ком лежп спас наш. Не бојте се подсмјеха, вике и ружења! нека еас не бупн, што вас хоће да жигошу за племениту вашу оданост св. православљу. Сјетите се само, како су некад поштене монахе, поштоваче сј . пкопа -усијаним гвожђем по челу и лицу жигосали за чврсто њихово исповиједање св. православља. Па кад се опи ие устрашише врућега, усијанога гвожђа, што им је парало лице, зар ви да се страиште хладнога погледа неразборитих људи и пријекора без памети и смисла?! А и ви. благочастиве дјевојке и жеие, љубите св. православл>е! ГБегујте у њему р<фену дјецу своју и повјерену вам младеж. Угледајте се на побожне царице Ирину и Теодору, које и у часу озбпљпом и тешком, кад се људи, мужеви и цареви избезумише п изгубпше главу у забуни, одважно стадоше на браник св. православл-а. Женска ваша њега и њежност, женска племенитост и васпитање миого вриједи и у кући и у цркви и у народу. Нека вам лијепим примјером служи Јевроспма мајка. Њена материнска њежност и питомпна кадра је била скрхати и јуначину Марка и прпв )љети га, да се окани теппсе топузпне, боја п мејдаиа, и прибије кући и огњишту и јуначкпм рукама поведе рало и волове. Тпкав велик и важан позив Јевросиме мајке чека и вас. Извршите ли га, част и хвала биКе ваша, а благо народу тада, цркви и нравослављу! Па за љубав цркке наше и народа завјеримо се данас сви скупа