Istočnik

Бр. 6

ИСТОЧНИК

Стр. 141

израде јединствен у Херцеговпни, али све до скора није био снабдјевен иконама какве му доликују. Сад је и то учињено, те су прошле године израђене све нове иконе, које одговарају тппу и учењу православне цркве у бојама руског типа. Осим тога је сав иконостас позлаћен, а такође и проповједница и владичански пријесто, те је послије мостарске саборне фочанска црква у Херцеговини по унутрашњости данас најљепша, што слузки на част побожним Фочанима. Сав посао је извео жпвописац Василије Ђиновски из Подгорпце. Нове иконе, пошто је прегледала одређена комисија, свечано је осветпо на Богојављеније о. г. фочански надзирател. Јосиф Кочовић са околним свештенством. Нрилог цркви. На молбу општ. одбора из Старе Габеле (кот. Љубушки, Хорцеговина) вис. земаљска влада је у децембру прошле године 1901. дариввла срп. прав. цркви успенија св. Богородице два потпуна свештеничка одиједа и ове црквене утвари : ручни крст, 3 мала чирака, илитон, индитију, дарохранилницу, плаштаницу, путир, дискос, звјездицу, копље, кашичицу, 3 днрка, 2 сасуда за теплоту, петохљебнпцу, кадионицу, 1 велико и 2 мала кандила и 1 пјат за нафору. Прешли у православље. Јелисавета Рајфенауер пз Мостара (а родом из Лоздорфа код веча) прешла је из римокатоличке у православну вјеру 27. марта пр. год. 1У01. у мостарској саборној цркви. Обред је изршио Јереј Сава Симић а кумовао Владимир С. Билић. — Тито Колецки , котарски судија из Невесиња (а родом из Приморја) прешао Је пз римокатоличке у православну вј ру 19. септембра пр. год. у парохнјској цркви Кифиноселској. Обред је свршпо невесињски протојереј Ристо Кочовић а кумовао је Станко Гаковић, грунтовничар. Успостављење српске школе. Српска прав. основна школа у Бајеломе уољу (код Мостара) престала је радити прије 10 година а у Љубушком (Херцеговина) прпје 7 година, те су обје ове школе заузимањем дотичних општина п помоћу народном поново отворене и успостављене 1. септембра пр. год. 1901. а сваку похађа уредно преко 30 правосл. дјеце. У Митрополији Карловачкој. Одликован. Др, Георгије ЛетиИ , архимандрит и професор карловачке богословије одликован је орденом Св. Саве П1. степена. Срдачно честитамо ! Црква на Истоку. Титула Александријског Патријарха. Александријски питријарх носи ову титулу: „Најблаженији и најдостојнији отац, иапа и патријарх в -лшсога града Ллександрије, Ливије, Пентапоља, Етиопије и све земље Египатске, отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, тринаести Апостол и судија васељене." Ушљед оваке титуле носи овлј патријарх за вријеме литургисања два, епитрахиља, један обично, како прописи црквени налажу, а други поврх сакоса и уиотребљава двије митре — једну као обично и сви источно православни архијереји, а другу на форму високе капе од црвене материје а са златом извезеним херунимима. Ову другу употребљава онда када прима дискос и путир на царским дв^рима за рријеме велнкога входа. Титула Антиохијског Патријарха Слично титулп патријарха Алексан дријског гласи и титула патријарха Антпохијеког. Наиме: „Најблаженији и најбожанственцјн п најсветији патријарх великога града Божјег Ангиохије, Сирије, Араиске, Киликије, Иверије, Месопота. ије и цијелога Пстока, отац отаца, пастир пастира, тринаести међу Апсстолима, господнн и Владика. а