Istočnik
Бр. 9 ИСТОЧНИК Стр. 209
Слава: Видјевшн Јосиф Пречисту како горко плаче, поплаши се, и плачући дође к Пилату : дај ми, кроз плач рече, тијело Бога мога. И сада: Рањеног кад Те видим и без славе, и нагог на крсту, чедо моје, срце ми изгоре, јаучући као мати, Дјева нарицаше. Пјесма 5. Ирмос. Божијом свјетлошћу Твојом, благи, обаејај молим Те, љубављу душе оних, који Ти се рано моле, да Те познаду Ријечи Божија, као правог Бога, који из мрака грјеховног позиваш. Јосиф, тужан, јаучући и чудећи се заједно с Никодимом, скиде, и цјеливавши пречисто тијело, јаукаше и јецаше, и пјеваше Га као Бога. Примивши Га с плачем Мати која није знала за мужа (неискусомужна), положи Га на крило, мољаше Га са сузама и љубљаше, горко јаучући и лелечући. Слава: Једину наду и живот, Гоеподару Сине мој и Боже, у очима сам имала свјетлост службеница Твоја: а сад сам лишена Тебе, слатко чедо моје и љубазно. II сада: Болови и бриге, и уздисаји снађоше ме: авај мени, Чиста горко јаучући нарицаше, кад Те видим чедо моје вазљубљено, нага и уеамљена и мирисима помазана мртваца. Цјесма 6. Ирмос. Мотрећи, како се море живота подиже буром напаети, тихом пристаништу Твом стигавши вичем Ти: избавп од трулежп живот мој многомилостиви: Човјекољупче, гледам Те мртва, Који си оживео мртве, и Који држиш свз, ца љуто срцем страдам: хтјела бих с Тооом умријети, Пречпста јадиковаше: јер не волим да Те мртва без дисања видим. Дивим се кад Те гледам, преблаги Боже и премнлостиви Гоеподе, без слова, без дисања, и без изгледа, и плачем држећи Те, јер се не надах, тешко мени, да ћу Те таквог видјети Сине мој и Боже. Слава : Зар нећеш да проговориш ријечи службеници Твојој, Ријечи БожпјаУ зар се нећеш да смилујеш, Господару, на ону, која Те роди, нарицаше Чиста, јаучући и плачући, и цјеливајући тијело Господа свога. И сада: Помишљам, Господару, да нећу више чути Твога слатког гласа, ни видјети доброте лица Твога, као што сам прије — службеница Твоја: јер си зашао, Сине мој, од очију мојих. Кондак, глас 8. Дођите сви да пјевамо Онога, Који је нас ради распет, јер је Њега видјела Марија Дјева на крсту и говорпла: и ако раснеће трпиш (сносиш), Ти си ( ииак) Син и Бог мој. Икос: Јагњица гледајући свога јагањца гдје Га на заклање воде, пратила Га је Марија с распуштеном косом са другим женама и овако нарицала: куда ћеш чедо? што тако наглиш? је ли друга свадба опет у Кани те Ти се тамо хитп, да им