Istočnik

Бр. 12. ИСТОЧНИК Стр 2?9

гријех. Општа зато, јер нема чоијева, воји живи, да не сагријеши, и нико ннје безгрјешан само један Бог. Па има ли љекара, има лн лијегса против те болести? или нам је одређено, да грјеховном заразом свп у бесконачност пропадиемо? Има и љечилшпта и љекара и лијекова. Љечилнште је ова сн. наша православна црква, коју је Господ наш Исус Христос зато н основао, да се кроз њу од грјеховне заразе спасавамо. Љекари су у њој били нзнајприје од Христа изабрани п постављени св. апостоли, а данас су нашљедници св. апостола епнекопи и њихови намјесннци свештеиици. Лпјекови су св. тајне, а особито св крштење, покајање, причешће и свештање масла. Ту је све, ту је милосрђе Вожје, ту изобилна благодат Божја, ту згодна прилика за снакога, да се освети и очисти благодаћу Божјом. Па мислите ли, да се сви спасавају, сви лијече? 0, не, не варајте се! Зли дуси, рекао је Спаситељ, изгоне се само постом и молитвом. Не само постом тпјела него и душе; не само обичном молитвом, гдје се ријечи изговарају само, а срце спава, него молитва вјвре сиагиЛе болвспога, и иодигнуЛе га Госиод; и ако је гријехе учипио, оиристиЛе му се 1 ). Није дуста само примати тајне, јер за спасење потребна је вјера при примању тајии јер Христос није рекао: који се крсти, биће спасен, пего је овагсо казао: који буде вјеровао и крсти се. биЛе сгШсеп. а ко пе вјерује, биЛе осу-ђен. 2 ) Св. тајна, ако се са вјером не прима, не помаже ништа сама по себи, нити насилнпчкп тежи човјека очистити од гријеха. Рријеше дакле они, који приступају св. тајнама, и мисле, да је све учињено, ако су пред свијетом показали, да примају тајне, а у срцу своме нијесу осјетили ни искре вјере у оно, што се чини. Та и црква нас познва : Вјером и љубављу иристуиајмо, да будемо причесници живота вјечнога 3 ) Не причешћујте се дакле из обичаја само, или само зато, да се види пред свијетом, да сте се и ви причестили, иего вјерујте у св. причешће, да је оно само пречисто тијело и сама часна крч Господа и Бога н Спаса нашег Исуса Христа, и вјера ће вас ваша спости. И кад се исповиједате пред свештеником, немојте себе лудо заваравати, да је опропггење, које добијете од свештеника пуно утјецаја и успјеха и онда, када пред свештеником затајите коју мисао, који гријех Јер гдје је затајивање мисли, гдје је пријевара, ту вјере нема; а гдје вјере нема, нема ни спасења ни опроштаја. Мјесто опроштења долазп осуда и пропаст за онога, који св. тајнама без вјбре пристуиа. Зато и говори св. апостол Павле: који иедостојно једе хљеб и иије чагау Госиодњу, крив

') Јак. 5, 15. а ) Марко 16, 16. *) Херув. пјеома на лит. пређеосв. дарова.