Istočnik

Стр. 268

источник

Бр. 12

На против кад је истраживање медијумских појава чињено са предосторожношћу, која је могла открити пријевару, и уз очување разумних начела научнога истраживања, медијумске појаве показивале су се или као резултат нехотичних мускулиих покрета учесиика сеансе, или као дјело хитрине и пријеваре са стране медијума. Тако на прилику догодило се, кад су пазили на то: Љусан, Араго, Фарадеј^ Тиндал, Карпентер и др. Дослије овога, гато смо рекли, ра^а се питање, да ли је фактички могуће ви^ети у свима спиритистичким феноменима увијек заблуду, фину пријевару, лажно узимање облика, који не постоје, и не виђети начига објективно реалнога са необичним својствима? Коначно — није могуће! Јер би се као што право примјећује Уолес, морали назвати глупацима или лудама многи учењаца математичари, астрономи, физичари, кемичари, физиолози, лијечници и писци, који су повјеровали у оригиналност спиритистичких појава. Суд многих од њих са свпм је одсудан. Тако Фехнер о сеансама Следовим говори: „уз најнапетију пажњу ннјесам могао открнти никакове пријеваре. То је изнудило у мене тако силно убјеЗ^ење, како силно би ,ја 4 рад, да се њега ријешим. Моје признање реалности факата није произашло из симпатије к спиритизму, већ је достојна награда факту и личностима. Но призивање реалности некојих загонетних феномепа не чини још сасвим неопходном претпоставку о учешћу надчулних бића. „Врло је вјероватно, говори Тиндал, да узрок неких чудних појава спиритизма лежи у неком физичком принцнпу —- непознатом и самим спиритима". И фактички једни испитивачи медијумизма држе, да узрок загонетних појава лежн у нервној моћи медијума и присутних; а да се она јави, треба испуњавати некоје чисто механичкб услове; други их објашњавају дјеловањем електромагнетичне силе у медијуму и предметима, која се открива у разним загонетним феноменима, услијед природне биполарности тјелеса или способности некојих субјеката, да напрезањем воље наруше у организму и тјелесима електричну равнотежу 1 )На мисао о дјеловању природних сила у многим појавима медијумизма наводе слиједећа размишљања: медијумски дар није скопчан *) Опити учељака Шазарена и Декља довели су их до убјеђења, да понирање медиума у транс није ништа друго, него нарушење електричне равнотеже у организму излучивањем позитивног електрицитега, услијед чега се показује могућим дизање медиума у зрак, левитација нредмета услијед додира или држања над њим руке, мицање столова и иокућства. Опити Тархапова и Наркевића Јодко потврдили су електричност људског организма, која објашњује многе медијумске појаве. Исто тако опити Рајхенбаха, Дирвила, Де-Роша, Шазарена, Луиеа и др. показали су, да се мз људскога организма непрестано излучује свијетла материја, чија се свјетлосг може виђети само сензитивима, а кад се излучењем електрицитета из организма нојача свјетлоет, могу је виђети и сви људи. Пошто медијум у врпјеме транса појачано излучује из себе електричност, то по овоме мнењу не морају бити чудне и појаве свјетлости на сеансама. Таким начином споменути учењаци до-лазе до закључка, да је у већем дијелу сииритистичких појава сумњиво учешће духова и ми имамо посла са мало испитаном Формом енержије.