Istočnik

Бр. 16.

иеточник

Стр. 389

друштву ту мисао, да Слово Вожје најстрожије забрањује изазивање духова, чарање и свако занилтње сродно спиритизму (Втор. 18. 10, 13), да новога откривења не може бити осим већ данога (Гал. 1. 7.) и да код јасне овјетлости истинитог откривења, које једино показује лрави пут к добру и спасењу људи, није нужде обраћати се мрачним гатањима и сумњивим саопштењима из свијета тајанственога и нама в едосту пнога. (Са руског.) Н. Р.

Прква Јеруса/шмска Под управом светог Јакова Праведног, — А. Преображенскш. Апостолска црква Јерусалимска под уп[)авои св. Јак>ва Праведног представља собом оиу особиту фазу развитка Хришкаиства, какву је очо прежпвјело у апостолском вијеку м.-ђу Јуд<;јт1а. II >никавши у центру јудејског култа — у Јеруса.шму, у нфоду, којему је био тако драг старозавјетии храм с њег >вим богослужегвем и обредни закон с његовим прописима, она није могла одједном прекинути сваку свезу с јудејскнм култом без опасних погаљедица, јер је сваки Јудеј од млијека материна дубоко био одан своме култу обредпом закону и храму. Првих дана скога постојања, стојећи на основи старо-завјетној, апостолска црква Јерусалимска у перијоду, о коме говоримо, свагда је чувала ту свезу, задржала неке елемеите јудејског култа — живот њеи кретао се у формама Јудејства. Закон Мојсијев с његовим обредним пропнсима, које је Јудеј тако ције^ио, очувао је св"ју обвезну силу и у Хришћанству: Јеруеилимски Јудејо — Хригаћанин сматрао је обрезање за исто тако свето и неопходно као и пајф шатичнији Јудеј — пепријате.љ Хригићанства. Јерусалнмски храм, та за Јудоја најдрагоцјеннја светиња, задржао је свој значај и у хришћапству. У храму су апостоли, по примјеру Спасител^а, учили и молитве свршавали 1 ). У храму су се сваки дан сви вјерни првих дана цркне Христове једнодушно састајали; у храму се је и у синагогама молио, учио и свршавао обред и иошљедњи Јудејо-Хришћанин. 2 ). Апостолска црква Јерусалимска, задржавајући форме Јудејства, ипак је живјела у духу хришћанства, чувала неповрије^ено своју унутрашњу самосталност, у суштини је била са свим Хришћанска.

') Дјела апоотолока; Ш., 1; V, 20; XXII, 17. ■') 1ђМ. XV, 21; XX, 20; XXI, 16.