Istočnik

Стр. 456

ИСТОЧНИК

Бр. 19.

сдикари копирали слике хришћанске те врсте. До таквог је сумњивог закључка догаао Пипер, који за доказ тога наводи рељеф једцога саркофага у Пијо-Климентовем музеју. на коме је изображен класични сатир са јагњетом на плећима исто тако, као што је Н1 хршнћанскии споменицима насликан добар пастир 1 ). Али ми ћемо прихватити ми. шљење ученога Крауса 2 ), по коме су оваке слике једноставви орааменти без икаква дубљег хришћанског смисла и идеје, а утјецале су само на спољашњи облик хришћанских слика доброга пастира. Други је извор, из кога је хришћанска вјештина црпјела сижете за сликање доброга пастира, а тај је св. Писмо. Сам Господ Исус Христос назива Себе пасгаирем добрим који душу своју полаже за овце, који зна Своје и Шега знају Његови 3 ). Цркву своју упоре^ује са тором у који Он, као и сваки пастир, улази кроз врата, и Своје овце зове по имену и изгони их, а они иду за Њим јер познају глас Нзегов. Но осим ових Он и друге овце има које нијесу из овога тора, и оне му вала довести; и чуЛе глас Њпгов л и биЛе једно стадо и један иасшир 4 ). На другоме мјесту вели о себи да је иоблан само ка изгубљенијем овцама дома Лсраиљева 5 ); уиорсфује Себе оа једним пастирем који имају&и сто оваца и изгубивши једну од њих, осшави деведесет и девет у иустињи и иде за изгубљеном док је не нађе. И нашавши је, дигне је на илеЛа Своја радујуЛи се б ). У старом Завјету пак нреставља се цио род човјечји уопће, а изабрани народ израиљски на по се, као велико стадо коме је сам Вог пастир, који га невидљивом руком води по свима испреплетаним путевима живота његова, посредством изабраних пастира својих, свећеника. У ужем смислу пастирима се називају старозавјетни патријарси, цареви, пророци и свећеници као прототипи највећега Пастира 7 ). Сасвијем је природно, дакле, да је овај лик и стара хришћанска вјештина врло рано, већ у првом своме символичком перијоду, прихватила као символ Господа свога Исуса Христа и изображавала га у разноврсним композицијама на разноврсним споменицима својим. Већ у првој половини П. вијека у кимитирији св. Калиста 8 ), па у св.

') Ргрег, Му4ћо1оЈ*1е п. 8ут1>о1еп (Јег скпвИ. Кипн! 1877.) В. I. АћШ. 1. 8. 77—79.

2 ) Р. X. Кгаиз, Б1е вевоћ. 5. сћг. Кипз1. I. 102.

8 ) Јов. 10, 12. 14.

*) Јов. 10, 16.

«) Мат. 15, 24.

•) Лук. 15, 4. 5.

') Уаор. II. Мојс. 63, 12; IV. Мојс. 27, 16. 17; Псал. 23, 12; 77, 71; 94, 7; 99, 3, Ис. 40, 11; Јерем. 23, 2. 50; Језек. 34, 1—10.

8 ) Ое Нозп, Кота 8о1;. СС. Ееа1-Епс. П. 589.