Istočnik

Бр. 22.

ИСТОЧНИК

Стр. 529

пасти крда у мору под притиском бијесова, који су ушли у њега, а друга чудесна околност, т. ј. исцјељење бијеснога, са становишта негативне критике, као што смо видјели, и не треба нарочитог тумачења. Ко би признао чудесни карактер исцјељењу, тај би морао имати правилан поглед и на карактер унигатења крда свињскога у мору. Мајер се држи мишљења, да се свињски крд утопио у мору на тај начин, што се бијесни бацили на свиЕће, уплашили их и заједно се с њима у страшном наступу бјеснила стровалили у море 1 ). Неандер и многи други мисле, да су животиње погинуле од случајног и непознатог узрока 2 Ј. Евалд и Лднге држе, да је онај ужас, који је био узроком пропасти свиња, био изазван пошл^едњим наступима бјеснила у побјешњелога, који су наступили прије аего што се он коначно умирио 3 ). По другом тумачењу тих ваучењака 4 ) Исус Христос се само сагласио на прозбу бијеснога, да бијеси, изишавши из њега, уђу у крд свиња, а прича о пропасти крда да је каснији додатак, који је постао као природна пошљедица сие претпоставке, да је иза заповијести — заповијести Господње, морало доћи и њено испуњење, тим прије, што су свињи били нечисте животиње, а народна мудроА тврди, да кад већ и свинче гине, бијесу не остаје онда ништа друго, до да иде у ад (Евалд). Д. Штраус причање о пропасти свиња у мору управо рачуна међу мите („то су мити, прави мити" 5 ), — а то је за чудо лако тумачење свих „тешких" јеванђеоских казивања, које је у осталом данас изгубило већ сваки кредит. Доста јако опровржење свих тих покушаја, да се природним путем протумачи чудо у предјелу гадаринским, јесте само јеванђеоско причање са својом стројношћу и тијесном везом у свим својим дијеловима. Признамо ли причање о погибли крда у мору каснијим дометком или допустимо ли, да су свињи пропали са узрока случајних и природних: опћи смисао јевао^еоског причања је свакако искварен и нарушен, као што у том случају губе значење и не могу се растумачити ни другн дијелови његови. Тако се јединствено ради погибли свиња у мору може разумјети молба Гадаринаца Господу — да оде од њих и ЕБегово фактичко кратковремено пребивање у њихову крају. А тај дога^ај, т. ј. погибао крда и баш у том облику, као што прича *) КгН.-ехе§е1. НапЉисћ, стр. 231 : с1г. 6о<Зе4, Сотт. 2и <Ј. Е у . Д. Еисаз, стр. 216. Тако и Шенкл. (ЕћгагсЈ, ЛУ15«еп8сћаЛ1. Кп4;к, стр. 397—398.). 2 ) Меуег, 11)1(1. 8 ) 11)1(1. 4 ) 01вћаи8еп, БЉ1. Согат стр. 300. 6 ) 018ћаи8еп, В1ћ1. Сотт. стр. 300.