Istočnik

Бр. 24.

ИСТОЧНИК

Отр. 583

рт и.иа е<иУ 1и (8[11". — Сагласно анђелекој заповиједи Јосиф (а и пресв. Дјева заједно с њиме — Лука I. 31.; П. 31.) даде име дјетету Исус. („ Откјкжжн 1огиф8, оер8чннк8 пјигк. д^км /инруи, тдин^ конлоцкнта [мнд кожта" богомокјклго. п прлк соеег^дникт! 1886. год.). При каквим се приликама. свршило ово рођење — о том говори јеванђ. Лука. Из овога приповиједања се види, да је Марија с Јосифом пред рођењем Господа И. Христа предузела пут у отачки град Витлејем*), да би се тамо по обичнју Јудеја записали у списке, по којима се у Јудеји у то вријеме обављао попис И овдје баш у Витлејему се свршило рођење ваплоћенога сина божјега и свршило се у сиромашном крају, пошто за св. породипу због велике мнозкине народа у Витлејему није било мјеста у гостионици, и она се по предању смјестила у штали, гдје стока живи, које се предање потврђује и причањем јеванђелистовим о томе, да је по рођењу Богомати положила Спаситеља у јасле. И. Ва свршетку ћемо навести њеколико морално-догматских истина, које можемо извући из разгледаног јеванђел^а. а) У овом јевакђељу видимо, да Гостд наш И. Христос има свој родослов, да је инао пријетке, од којих је водио своје поријекло по тијелу (илоти). Ово нам открива, да се он јавио на, земљи као савршен човјек (ст. 1.—16.). Ово показује и •*) Витлејем (кућа хљебова) — незнатно мјестанце у кол>ену Јудином, које се зато и не спомиње при набрајању градова овога кољена у књизи II. Навина и које процок Михеј (V., 1.) назива „малим" у сравњењу са другим градовима Јудиним, Раније се називао Еуфратом (ПосИ. ХХХУ, С.; ХБУШ. 7.) и спомиње се као мјесто смрти и погребења Рахиљиног. Зато се он ; до њ>екад назива „Витлејем -Ефратом" (Мих. У. 1.; Рута I. 2., цар. ХУП. 12., Суд. ХУП. 7. 9.; XIX. 1? 2. Г8.ј за разлику од Витлејема у кољену Завулоновом (Нав. XIX. 15.). Односно идентичности библијскога Витлејема са садашњим „Бет-ла-мом и , не може бити сумње, јер не само име, него и растојање од Јерусалима (2 сата пута према југу или б римских маља Ео1ап(3. 645) доказују ову идентичност. Садашњи Витлејем лежи на висини од 2538 париских стопа на^ површином Средиземнога мсра, на два брежуљка, раздјељених међу собом малим узвишењем. Он сачињава прије село него град (Тоблер, 18.). Већи дио кућа преставЈва развалине; него становници бројем око 3000 душа доста имућни занимају се дијелом прављењем бројаница, расиећа, модела св. гроба и других свештених предмета (Библеисти словарБ А. Верловскаго. Спб. 1871. год. стр. 317318.). Знаменито је, да међу становницима витлејемским нема ни једнога Јевреја. Још је Тертулијан писац II. в. послије Христа, питао Јевреје: „Како ви очекујете Месију из Витлејв^а к?)д тамо вема ниједнога од вас?" Храм над пећином, гдте се родио Господ нагп Исус Христос, узд^же се одјељено од села на самом крају горе, с источне њене стране, и огромни зидови старога маиастира издалека личе на тврђаву. Величанствен је храм подигнут царицом Јеленом у облику врста. На западном крају крста, разређено је у 4 реда 48 мраморних кодона; над њима нема свода, а празо на зидовима су намјештене кедрове греде и кров украшен резбаријом а на њима оловни кров. Главни олтар стоји над пећином рођења Христова. С обје стране олтара спуштају се по 15 мраморних степеница у цркву, начињену у пећини у којој се родио Спаситељ. Мјесто рођел>а нашега Искупитеља означава сребрна звијезда освјетљена кандилима, с латинским натписом около ње: „Овдје се родио Исус Христос од Дјеве Марије." Под пећине рођења, чинећи полукруг опкољен је са 16 богатих лампада, над којима мраморна даска, служи као пријесто, гдје се свршава литургија. На десној страни налави се још васебна пећина, куда се иде на по двије или три степенице ; тамо су биле јасле, у којима је био смјештен Исус одмах по своме рођењу. Јасле су иејечене у природном камену (јер је дрво у Јудеји доста скупо). Оне имају облик дугул>астог ковчега и обложене су бијелим мрамором. Ово св. мјесто освјетљено исто тако, к8о и пећина рођења скупоценим кандилима, служи као пријесто 8а свршавање литурције; на противној страни од јасала ; као кољевка Спаситељу које су служиае у тој истој пећини начињен је други пријесто. Постоји предање, да је овдје пресв. Богородица с младенцом Исусом на своме крилу, примила поклоњење мудраца; но ово је предањз мало вјероватно и не подудара се са историјом јеван. Матеја, гдје је речено, да се Исус с матером у вријеме овога поклоњења налазио у соби ; а не у пећини. (Сост. покл. „путеш. А. 0. Норова.").