Istočnik

Стр. 586

ИСТОЧТТИК

Бр. 24"

наша вјера у И. Христа? Имг, ђу н.*ма добрих Хришћана, добрих вјерних. Но шта ћемо рећи о онима мећу нама, који само носе име Христово, а чине дјела која су далеко од Христа, — који се називају вјернима, а своје вјере готово и не знају, и шта више не труде се да знају; кроз чију душу струји не љубав према Христу, не његов свети закон, него закон тијела, закон гријеха, воља ђавољска... Пробудимо пак у сзби зкиву и дјелатну вјеру у Бога, без које нема никоме спасења, отпочнимо живјети свето и богоугодно, као што нас на то обвезује наше високо сроство са И. Христом, истинитим (правим) сином божјим, коме пак нека је част и слава са оцем и св. Духом сада и увијек и на вијеки вјекова. г) Примјер ираведнога Јос/ифа, који, момисливши ио изразу цркве о иресв Дјеви нарушитељци брака, хтједе је тајно отиуститч, само да је не би обличио, као што је ио закону требало, учи нас томе, да гријехе ближњпх треба ирикривати, а не разглашавати (ст. 19.), „Кад је Хам, који је открио наготу свога оца изложио себе проклеству и лишивши се једнаке славе с браћом, оеуђен да им служи, кад је осуђен не само он него и његови потомци; то чему ће се изложити они, који откривају гријехе братске, и не само да их не прикривају, него се труде, да их учине још познатијима и овим умножавају гријехе? Учи св. Јован Златоусти: „Зато, што кад ти откриваш гријех брата свога, то не само да га чиниш још бестиднијим и нерасположенијим за повратак на пут врлине, но и оне ћеш, који те буду слушали, већма утврдити у безбрижности и већма их расиоложити на упорство у злу. За човјека, који пази да немање свједока својијех гријЈхова олакшава исправак, напротив кад душа изгуби стид и кад увиди, да су пријеступи њени познати свима, то се неће скоро одлучити на поправљање но ће, упавши у дубоко језеро од иножине валова увлачена све ниже и ниже тонути и неће бити кадра на површину испливати, те ће најпослије пасти у очајање и изгубити сваку наду на поправак Зато молпм, не откривајмо гријехе наше браће ни сами, нити кад о њима од другијех дознамо, нити тежимо да угледамо њихову наготу, него као и добри синови Нојеви прикримо је и побринимо се да иеправимо палу душу опоменама Н савјетима, напомињући јој о величини божјега човјекољубља, о безграничној благости и милости његовој, да би се удостојили већега, него синови Нојеви, благослова од Бога „?!ж! •«лок'6кш /ч , ћ уоцнтг тжтшж н к-к риз^/ит* нјтинм пјцити" (Тимот.^П, 4.) и неће „[/шрти гр^шникд, но еже шкјмтитша и жнкН емтн (Језек. ХУП. 20. из 29. беседе Јов. Злат. на књигу Постанак; књига „Хроки и при/и-брм ^рШТТлНЈКОИ ЛИЕКм" [Кмф. ГрИГОрТи ДћАЧЖКО стр. 692.). д) То, гито се Јосифу, кад се он иошље дугог колебања, одлучио одпустити од себе иресв. Дјеву Марију, само да је не би облпчио, као гито је по закону требало, јавио анђео са заиовјешНу, да код себе остави иренеиорочну Дјеву Марију и с раз рјешењем његове сумње и ирсдомишљања — за нас је такође врло поучно (ст. 20. и 21). Оно показује, да нам понекад помажу анђели, поучавајући нас, кад смо готови, да паднемо у заблуду или да погријешимо. И таке поуке од стране светих небеских становника могу бити и бивају и у наше вријеме, јер И. Христое по ријечи Јов, Богослова јесте „ скатми, игтиннми, и.и^аи к/шчћ Д ик Т докђ шкгрздли и никтоле здткоритг" (откровење Јов. П1. 7.). И тако ако је он отворио небо, од куда су почели слазити св. анђели ради дјеловања на људе, ко ће га смјети затворити ? Ики ко смијејрећи,' да није већ сада вријеме виђети анђеле божје, гдје узлазе пи вољи сина човјечјега? кш лн [&тћ гл Н љеен Т и кт* м&кж Т е посшаши зл ^отафи^ нлм^доклти гпл!жТ!?" Ко пак и сад може тврдити, да су они већ без дјела, без по-