Istočnik

Бр. 24.

иоточник

Стр. 581

он сто пута затварао очи, да не види ово, сто пута је хтио мислити, да се вара, но сваки дан му је доносио нове муке, потврђивао му све јасније његова подозр^ња". Шта да ради ? На што да се ријеши? Ово великодушно прикрити, значило је нарушити закон; по закону поступити, — изобличити Марију, т. ј. изнијети њено носеће стање, значило би — предати је јавном руглу, изложити је свима на подсмијех, значило би подврћи је најжешћој казни — да се затрпа камењем (ГГоновљ. зак. XXII. 23. 24.). Јосиф тражи средину. Не предавајући је суду, одлучио се, да се с њоме тајно разведе : „1и>(нфт1 ж! /и ^ж-к 6 а прлкгджг гми, и н! јсота 6 а шкличити, ко^-от^' таи л&тити 10." Јосиф се назива мужем Маријиним с историјске тачке гледишта пишчева, а не зато, што би се обручење сматрало равним браку, и што би у овом случају слично ономе, као и у брачном, требао формални развод. Ст. 20. „С '1а Ж( ПО/ИММИКШ& (!, ЛГГМ-К ГоШОДЖЂ КО [Н^ (ЛКИЈА б/И^ Г /1лго /1А : 1шжф! Гћ1Н! Ддкглок -ћ, И! ОуЕОИГА Пј )1ати /ИдрТд .ЈГК Ж!НМ ТКО!А : ј10ЖДШ!!К0[А к -к Н!И Ш Д^Х"' 1 е[гтч [КАТЛ. Проф. Некраеов предлаже, да се овај стих чита овако: „но гле, чимје он само ово помислио, јавио му се у сну анђео господњи и говори: Јосифе сине Давидов, не бој се узети жене своје Марије, јер оно, што се у њој зачело, зачело се од Духа светога." Глагол „уе^\»аш" показује не на специјалан акт рођења (овај су акт Грци изражавали глаголом „тЈхто)", који одмах и долааи у тексту 21. ст. слично гл. II. 2.), а има шири смисао: Лкрллтг роди И:дкл, Имкч! роди. Јлкокд итд. Глагол овај означава: „давати почетак, биће, живот коме или чему, производити",-зато су Грци и говорили: уеууау уооу , ебуому — рађати мисао, па и уеууау обб^та^ — давати почетак зубима, кад је била ријеч о дјеци, у којих се почињу појављивати зуби. У пасивном стању глагол овај ће значити: „добити почетак, произлазити." По схватању цркв. отаца, анђео није одмах јавио Јосифу вијест, да је његова заручница зачела сина силом Духа светога зато, да би му дао времена, да примјети њему бременитост сам непосредио, и да би на тај начин на њега. силније подјејствовало, јер откриће тајне до очигледног убјеђења Јосифова у несумњиву истинитост факта, могло би бити превременим — дгп.п. Гожод^н-к — <2ууеХо$ Корсоо. без члана т ј. један од анђела божјих, — ко гн-6 — т. ј. за вријеме сна. Да је Господ Бог често откривао своју вољу људима у сну, познато је из многих мјеста библије. Тако је без сумње било и овдјз. Обраћање анђела Јосифу с ријечима: „(мн! ДлкТдок -ћ", с једне стране напомињало му је о пореклу Месијином из рода Давидова, а с друге је јасно показивало, да се види, да плод Маријин и јесте наиме онај сами обећани Месија, о коме су предсказали пророци и да не треба да се ничега боји узети у своју кућу Марију; ово баш напротив и ]есте за њега права Божја воља (Пресв. Дјева очевидно у ово вријеме још није живила у дому Јосифовом). — Р ождш!!ео;а ктј н!и т . ј. плод који се у њој налази, ш д ^д е ^тк !кжтд". Ст. 21. „Родит -ћ Ж! [МНИ, И НЛр!1!ШИ ИЛ1А 1и[8[Ђ : ТОИ ЕО (ПЛНТ-К ЛКЈДН 1КОА Ш Гр^ЈСћ Иук. Име Исус по објашњењу анђелском, значи: „тои ко (шштт^ лвди ( коа ш гр-4ут, ијск ." Израз „лиди ( коа" — т&7 Ххду а5тоб — показује управо на народ израиљски, коме је Месија обећан и којем ]е најближим начином послан (Рим. I. 16.; сравни Јов. IV. 22.). Но овим се не искључује назначење његово, да буде Спаситељ и свшу других народа.