Istočnik

— 70 —

29. 0 грамжењу за богатством (ор. и бр. 17). Неки људи мисле, да је најбоље здравље, неки највећим благом сматрају своје поштење и част, неки цушевно задовољство, неки вјечите забаве и разоно^ења, некима најбоље прија раскалашни живот, а многи у новцу гледе свога идола. Материјалисти (и теоријском и практичном) душевни живот нема никакза смисла. Он се само брине, како ће што више блага згреути, па мисли, да се не може ништа више жељети, кад се то постигне. Такав човјек онда сву своју снагу скупља на тај рад, а не бира средства, којима ће до сврхе доћи: ма и непоштена и недозвољена. Ко грамзи за богатством, по правилу постаје или а) лакомац, или б) тврдица, ципија, или в) немилосрдан и окрутан према другима, или г) надувени егоиста, или д) насилник, варалица и отимач. Најпослије такав сам страда од свога идола — блага, јер побројани гријеси наносе на њега весрећу, обешчашћење, срамоту, болест, смрт тјелесну и душевну. Који је грамзљивац срећан са свога богатства ? — Ниједан. Сувишна тежња за богатством не да се никад заситити; што грамзљив човјек впше има, све више и жели. Грамжење за богатством јесте дакле готова несрећа. Поука: хришћанин треба да је задовољан са оним што има, да благодари Богу и на томе, да се стара, да поштеним трудом прибави што му треба, али никад да не гледи у новцу свој спас, већ да се богати у Богу (Лук. 12, 21). — Богатство за час пропадне. Госиод нас богати и сиромагии (I. Цар. 2, 7). Бољи је сиромах, који идв у иравди, него богати, који иде кривим иушем (Приче 28, 6). Са тврдоЛе многи згријешише (Сирах 27, 1). Тешко оном, ко гради куЛу своју на неиравди! (Јер. 22, 1о). Пријевара богатства загуиш ријеч и без рода остане (Мат. 13, 22 и парал.). Лакше је камили иро&и кроз иглене уши. него ли богатомв у&и у царшво Божје (Марк. 10, 25 и парал.). Чувајше се од лакомства! (Лук. 12, 15). Ни луиежи, ни лакомци.... царства Бож/ег иеЛе иасли/едити (I. Кор. 6, 10). Богати Ле у хођењу свом увенути (Јак. 1, 11). 30. Свијет је прељубан и грјешан. Већ сам од себе је човјек више наклоњен злу, него добруНије таквим створен, већ се сам начинио таквим изопачивши гријехом