Istočnik

— 78 —

мијети у себи зачетак невјерја, па повиче у сузама Вогу: Вјерујем, Господе, помози моме невјерју! — тај баш исказује тим тврду вјеру у Бога. У таквом се човјеку опет буди чиста вјера, али се — као отац овог болесника — и сам боји, шго му се клица невјерја у срце увукла, што му је вјера с. невјерјем помешана. Кад сви узможемо тако рећи: „ Вјерујем, Тосиоде, помози моме невјерју /•' —- моћи Бемо заиста рећи за себе, да се трудимо. да извршимо вољу Божју и да баш велику вјеру имамо. Вјерујем, Госиоде, иомози моме невјерју! — дивна молитва за сваког хришћанина! У мало ријечи исказапа велика мисао! Та у тим, искрено изговореним ријечима открива се сва нујна душа хришћанинова и из њих се излијева велико признање и велика исгтовијест: ја вјерујем, Господе; али ако ми још што у вјери мојој недостаје, ако још што у вјери мојој није тврдо, ако је још немам потпуну, утврди ми је Ти, помози Ти моме невјерју и изгони га из мене, а улиј у мене онакву вјеру, какву требаш од људи! И тој лијепој, узвишеној молитви научио нас је биједни отац презрена болесника. Види, хришћански младићу, како се човјек може научити и од презрених и ништавних људи великој науци! Бог је тако одредио, да често они људи, који у нашем друштву играју врло малену улогу, остављају иза себе потомству келику науку. И разбојник на крсту, презрен код људи, а код Бога један од највећих грјешника, у пошљедњем је часу удостојен велике милости, да оставља човјечанству формулу спасења: Оиомепи ме се, Гоеиоде, кад до^еги у царсшво Своје! (Лук. 23, 42). А све је то вјера учинила, све је то плод живе, чврсте вјере, снажне наде у Бога и ЕВегову милост и непомућене невјерјем љубави према Нзему. Човјек не зна, у какву ће прилику доћи. Али из сваке прилике и неприлике треба да изиђе свијетао. Апостол Павле каже: „Човјече Божји/ бјегај од гријеха. а иди за иравдом, тобожпосши, вјером, љубави, триљењем. кротости. Бори се у доброј борби вјере, мучи се за вјечни живот, на који си и иозвап\ " (I. Тимот. 6, 11 —12). А ако би кад у тој доброј борби вјере изгубио за час раваотежу, кријепи се лијепом молитвом: Вјерујем, Тосиоде, иомози моме невјерју! * Још сам рад, да вам у кратко изнесем за поуку један моменат из данашњег св. јеванђеља, а то је: она велика родитељска љубав. Родитељ је за дијете готов претрпјети сваку биједу, сваку срамоту; он је готов жртвовати се за дијете своје. У овој јеванђеоској причи отац страда за сина: он моли за њега, он припада ногама Христовим клањајућц