Istočnik

— 146 —

нас траје, наиме: Дцх је Бог и који Му се моле, духом и истином ваља да се моле и . Од времена на вријеме заборављају људи, како се ваља Богу молити. „ Ђремена незнања " (Дј. ап. 17, 30) поиављају се непрестано, те се и данас људи повратили на оно старо, да се свак на свој начин клања Богу. Нророк је још у старом Завјету рекао Јудејцима, којн су мислили, да се све богопоштовање састоји у принашању жртава, а заборављају унутрашње богопоштовање: „ Што Ие ми мноштво жртава ватих говори Госиод. Сит сам жртава иаљепица од овиова и иретилине одгојене стоке и не марим за крв јунчију и јареЛу... Зато кад ширите руке своје, заклањам очи Своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. Умијгае се, очисшише се, уклоните злоКу дјела својих исиред очију Мојих, ирестаните зло чинити. Учите се добро чгтити, тражгте иравду. исирављајте иотлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу /" (Исаија 1, 11 —17). А те пророчке ријечи бисмо и данас мало промпјењене могли примијенити на себе, па рећи: Је ли Богу мило, да човјек жртвује један сахат на недјељу — а премногп ни то што до^е у цркву, па престоји тамо службу без молитве? Је ли Богу мило, ако се прекрстиш по који пут и рекнеш који пут ријеч од молитве, а без осјећаја? Је ли Богу мило, да кријеш од ГБега своје осјећаје, а да само спољашношћу својом каткад покажеш, да си хришћанин ? Је ли то унутрашња служба Богу, коју Он тражи; је ли то служење „духом и гсстином" ? „ Умијте се, очистите се, научгте се добро чинггти /" — то је права служба Богу. Изнесите пред Њега своје осјећаје, изнесите пред њега своје потребе, разговорите с њнм у побожној молитви, — то је Њему истинско служење! То је Њему слава, а нама похвала! Па још добра дјела наша да су огледало наше добре душе, — то је право, истинито, духовно хришћанство! Има хришћана, који се не задовољавају с таквом науком. И Самарјанка је мислила, да Христос говори као Јудејац, да је јудејско богослужење боље, јер је од Бога установљено, а да оно самарјанско нема мјеста. Разочарана вели: „ Знам да Р1е до%и Месија, који се зове Христос; кад Он до^е, казаЛе нам све /" Ако и хришћанин чека другог спаса, него што му га је пружио Христос; ако и хришћанин није задовољан са Божјом науком, већ тражи другу мјесто ње, тада је он слабији и мање вриједан од презрених Самарјана, који жени на ријеч повјероваше, да је нашла Месију и с радошћу Га прнмпше. Ти нас Самарјани могу много поучпти. У Јудеји Господ проповиједа; књижевници и прваци јудејски клоне се и разговора с ГБим, а жена Самарјанка пажљиво слуша 1Бегову бесједу. У ГБеговој Му земљи веле,