Istočnik

— 20 —

човјек да васпитава своју савјест тако, како ће му оиа м.»ћи увијек бити честит савЈетник. Да човјек своју савЈест ваљано васоита, мора избјегавати све, што би могло завести му савЈест, а мора Ј - е снажитн тиЈем, што ће је у сваком случаЈу прилаго^авати Божјој вољи. Савјест се не успава и не олабави сама од себе, већ човјечЈом вољом, — дакле до нас стој'и, каква ће нам бити савЈест, т. ј . какви ћемо бити ми сами. СавЈест малаксава особито гриЈехом кад човЈек гриЈеши, савЈест губи постепено своју снагу, ]ер чов]ек непрестано тражи извине своме гриЈеху и на тај начин ућуткава своју савЈест СавЈест никад нијс код човЈ - ека довољно будна, Јер свако има прилике да гријеши, а рад Је да гријех сакриЈе. Ради тога савЈесг непрестано треба будити, а то чинимо поглавито а) испитивањем својих д ]ела и свог моралног стања, 6 ) чињењем добрих д]ела, в) његовањем живе вЈере у Бога, г) св. таЈном покаЈања, д) избЈегавањем гријеха, слушањем мудрих савЈета и т. д. Слушајте, дјецо, наставу очину и пазите, да бисшв иознали мудрост ! (Приче Солом. 4, 1). Ко се дотиче смоле, биИе црн, ко се дружи с гордим, биЛе као и он (Сирах 13, 1). Ако те око твоје десно саблажњава, искоиау га/ (Марк. 9, 47). Незнабошци не имајуЛи закона , сами од себе чине, шшо /е ио закону, они закона не имаЈу &и, сами су себи закон, они оказуЈу, да ]е оно намисано у срцима њиховим , што се чини ио закону, јер им савјесш свЈедочи (Рим. 2, 14—15). Искушајте себе, јесте лиу вјери, сами себе огледајте! (П. Кор. 13, 5) 9. Човјек не смије завидјети поправци свог ближњег. Сви ми људи имамо Једну сврху. вЈечно блаженство. Тој сврси својој идемо ближе на разне начине. Неки је мимоилазе, неки се удаљаваЈ - у од ње. Ко живи по закону, иде ближе својој сврси , ко живи неморално удаљава се од ње. Но дешава се, да се грЈешник поправи. Треба ли га онда за прошлп му гријех презирати? — Не. Разлози су а) што га сам Бог не презире, него му се радуЈе; б) што би га презирање могло озлоЈедити и поново отјерати у гриЈех, в) што Је то и по нас штетно, јер рађа у нама завист — гриЈех. Хришћанину је дужност. да се стара, да се слава Божја што више рашири ме^у људе, а не да ширењу побожности и морала ставља сметње, Ко завиди и смета туђој поправци, постаје учесник туђег