Istočnik

183 —

Тдјв сам Ја, онђје и слуга Мој нека буде! (Јов. 12, 26). Многи су сшанови у куЛи Оца Мојега... Идем, да вам нргтравим мјесто (Јов. 14, 2). Оче 1 хо%у да и они, које си Ми дао, буду са Мном гдје сам Ја! (Јов. 17, 24). Трчим биљези (Филиб. 3, 14). Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах. Даље дакле мени је приирављен вијенац иравде, који Ле ми дати Госиод у дан онај, ираведни Судија! али не само мени, пего и свима, који се радују Његову доласку (П. Тимот. 4, 7—8). : • * Духови. Јов. 7, 37—52; 8, 12.

37. Кт* носл^кднУи денк вмикУи праздннка гтоаше ЈисВст*., и зваше г/мгола: Л|јј,е кто жаждетт*, да прУ= идетт! ко Л1н'к и п '1' јт ' к . 38. К^крбАи вт?. Д 1а, гаксжс рсче писанТ«, р-кки Ж чршл еги> истек8т г 11. к0дк1 живу. 39. ( гУе же рсче Д8ск. вгоже ) јот пр'|'и/илти к-кр8к1Ш,Уи ко Гша вги): не оу «о в-к Д^т* С ватв .1 и, гаки) ЈисВсту не оу к-к прославлнп^, 40. /Инози же ш нлродл слкпшвше слоко, глагола^: сеи естћ воистиннВ пророкт^. 41. Др&зУи глагола\8: сеи естк ХрУстос^к. бвУи же гллголд^ •' едл СВ ГллУлеи ХрУстост^. прирдиттх; 42. Не пислнУс ли рече, гак^о ш гклшн ДавУдова, и и) ви 0 лешскУа весн, ид-кжЕ в-к ДавУдт*, ХрУстосћ прУидетт*; 43. Распрд оуко кмстк вт* ндрод^к ©гш рлди. 44. Н*кцћ1И жј Ж нихту Х огга \"^ гати вго: но никтоже возложи нанк рбп/к.

37. У пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи : ко је жедан, нека до^е Мени и пије! 38. Који Мене вјерује, као што писмо рече, из његова тијела ће потећи ријеке воде живе. 39. А ово рече за Духа, Којега су имали примити они, који вјерују у име Његово: јер Дух Свети још не бијаше на њима, јер Исус још не бијаше прослављен. 40. А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк. 41. Други говораху: ово је Христос. А једни говораху : зар ће Христос из Галилеје доћи? 42. Не каза ли писмо, да ће Христос доћи од ојемена Давидова и из села Витлејема, одакле бијаше Давид ? 43. Тако распра постаде у народу Њега ради. 44. А неки од њих шћадијаху да Га ухвате, али нико не метну руку нањ.