Istočnik

— 190 —

Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ~Ке се осолити? Она в<>Л неЛе бити ни за гнто, осим да се просие наиоље и да је људи иогазе (Мат. 5, 13). Ви сше свјетлост сеијешу! (Мат. 5, 14). Ко]и пије од воде, коју Лу му Ја дати, неће ожедњети до ви/ека ; него вода, што Лу му Ја дати, би(1е у њему извор воде, која шече у живот вјечни (Јов. 4, 14). Грјешници су безводни извори (П. Нетр. 2, 17). 79. 0 пријевари. Божји закон обвезује човјека да живи поштено. Но људи имају свој закон, која их одвраћа од Божјега. Не треба да се чудимо, кад видимо у свијету, како се људи владају против Божјега закона, како човјек гледи један другог да изигра, да превари. То је већ скоро наша друга природа, Воља наша мјесто да тражи Бога, иде за гријехом, па тако је *у свијету врло много зла. Кад човјек хоће да до нечега дође, а не може на поштен начин, он прибјегава лукавству, пријевари. Пријеваре има врло различите, многобројне. Она може бити врло мален гријех, н. пр. пријевара у шали, а може бити и врло тежак, смртни гријех. То зависи од прилика и од величине оног грјешног дјела, коме је пријевара до остварења помогла. Сваки је човјек пријеваран, који не ходи правим Божјим путем, већ стрампутицом, који тежи да обмане свога ближњег ма на који начин, да се штетом ближњега окористи, падом туђим подигне, који се показује друкчијим на ријечима, друкчијим у срцу, друкчијим на дјелу. Ма у ком облику — пријевара је гријех. Она никад не води добру, јер пријевара није ништа друго, до подла намјера, да се недозвољеним средствима помогнемо. Има и тако покварених људи, који воле да обману свога ближњег и без икакве своје користи, из злурадости. То је особити гријех, већи још него кад човјек вара због своје користи; јер овдје га је лична корист заслијепила и на гријех навела, а ондје је гријех потреба покварена срца. Пријеваран је човјек врло опасан. Док сваки други гријех мање више излази с бојом на сриједу, пријевара се облачи у овчију кожу, да сакрије своју вучју ћуд. Пријеваран човјек највише обмањује спољашношћу својом: он ти се прави пријатељем, да те иза ле^а гурне у провалију; он ти се прави слатким, да ти лакше саспе у срце горчину своју. Зато се од пријеварних људи врло тешко чувати. Многи падају као жртве своје лаковјерности, што су вјеровали слатким