Istočnik

Бр. 1. и 2.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 17

признају за авторе јеван^еља споменутих лпца: Матеја, Марка, Луке и Јована. Оставимо за час на страну спор са невјеријом, шго се тиче питања о авторима наших јеван^еља! — Обратимо се најприје на свједоџбе или саопштења о нашем Спаситељу, о којама нема никакве сумње да припадају ако не очевидцу, али свакако савременику Христовом, који је лично и нз близа познавао непосредне ученике Господње и многе друге очевидце Христове, о чему ни самн критичари наших јевавђеља из табора невјерије не сумњају. Овђе разумијем историјске податке 'о нашем Росподу, што их налазимо у посланицама ап. Павла: (двема) Коринћашша и у оној Галаћанима. — Свима саопштењима у овим посланицама о Христу дајем ја изванредно, неоспорно-исторпјско значење, и то за то, што, као што говори један бсгослов, најекстремнвји критичари јеванђеља Штраус и Баур са свпјем одређено и одлучно изјављују, да споменуте четири посланпце никоме другом пе прнпадају, него упрако апостолу језичника Павлу. л И заиста Тибиншки проф. Баур у својој књизи „Павле, апостол Исуса Христа" (Раи1и§ (Зег Ароа(:е1 Јеки С11Г181Г —- ВиШо-агЧ, 1845.) говори: „што се тиче ове четирн посланице, не само да се није никад подизала сумња у њихову оригиналност, него шта впше, имајући иред очима неспорни карактер Павлиничке оригнналностн, који се на њима огледа, ми не можемо ни замислити себи најмањега повода за критнчку сумњу у посганак њихов од споменутог апостола". Такав суд Бауров безусловао днјеле и одобравају и његови ученици Целер и Штраус. Допустимо дакле за час, да од свега канона новозавјетпих књига имамо само четири спомеоуте посланице, које несумњиво прападају савременику Христовом, којп се лично дружио са његовим ученицима и са многим другим очевидцима Господа, који је дакле и могао потпуно да нам саопшти најдоставјерније податке о Христу, какве је он могао добити само од непосредних ученика Господњих, шта нам казује овај савременик и апостол Христов у својим свједоџбама о Шему? На пошл&тку нећемо да чујемо о Христу од ап. Павла нешто пз комплекса податагса, које нам казују обични, природнн факти из земаљског живота Господњег, чију истнгштост или псторијску доставпјерност не поричу у нашнм јеванђељима ни сами учени претставШ1Ц!1 невјерства. Не! Ја желим да знамо вшне: не свједочн ли ап. Павле у посланицама, које су неоспорно његове, о чему необичном, натприродном и чудесном у лицу, науци и животу и раду Христовом, /