Istočnik

Стр. 20

И С Т 0 ч н и к

Бр. 1. и 2.

томе, да се баци прах другима у очи, да би могди други мислити о њима не као о обичним смртницима: не ће свакому смртнику доћи висока особа. А чиме проводе вријеме гости на вечери? У част нашему времену мора се признати, да се груби чувстсени пороци — иеситост (прождрљивост) у јелу и пићу, пијаиство, тако обичин на старим пировима, сад много ре^е ви^ају на нашим вечерњим састанцима. Тим не маље има на њима доста такопа, што се не може похвалити. Ј*р чим се људи забав.1.ају на тнма сасганцима? Људи млади забављају се већим дијелом гимнастичким вјежбама, познатим под именом плеса: плешу и скачу док не клоне. У том погледу, како се уобичајило одавати се забавама те врсти, тешко их је одобрити као разумне и моралне. Нама је позната не једна породица, гдје се уче дјеца свему, што се држи нужним за свијет, па и излишно, алн су плесови искључени из реда лекција. И то је достојно хвале. Прво, плесне лекције одузимају дјеци врло много времена, на штету другим дужностима, а по преимућству изучавању закзна Божјега. Друго, вјештачка кретања и скакања у плесовима задају много посла ногама али не дају ништа глави; зато су умни људп ријетко одлични плесачи, и израз: плесач, вјетропир и празна глава — врло често имају различита значења, Треће, многе плесне кретње бивају нескромне и неучтиве и већ због тога не би требало да се трпе у друштву. И зар није чудно, што матере н надзорнице, које непрестано говоре кћерима и васпитаницама о скромности и пристојности, у исто вријеме с пажњом, достојном најбоље цијељи, гледају да се прнуче на њихове нескромне и неучтиве покрете и плесове? Није ли увреда за здрави смисао и морално чуветво дозволити у плесовима, шта више и одобравати оно, што се у другим случајевима признаје неморалним? Али нарочито није без опасности по скромност и поштење заједничко учествовање у плесовима особа мушкога и женскога спола. Зло не би било баш тако велико, кад би се тој забави одавала лица обојега спола засебно; али како се може оправдати пред моралним судом, приближење у плесу особа једнога и другога спола, па још дотле непознатих у тако малој удаљености, која се у другим случајевима строго осуђује? Ако дјевојка дозволи себи да се забавља с младим човјеком, ухвативши својом једном руком његову руку, а другу метне иа његово раме, у обичним приликама осу^ују је и кажу јој у очи, да се заборавила, да нема стида; а кад то учини у плесу, не сматра се то неприличним и бестидним. Чудновато! Непосредно зближење оба спола, које се дозвољује правилима плесне вјешаине, није само по себи похвално, него је још већма