Istočnik

Стр. 22

II С Т 0 Ч Н II К

Бр. 1. и 2.

од разбојнигса и татова, и нијесу мање од јрднпх и других кривци иред законом, којп забрањује посезатп за соистсеношћу блпжњега. Но тешко је рећи ма што у корист и такознаних савјеспих играча, кад опи горе жел>оч да надигј.ају ближњега једиио из корпстољубља. Губитак их узрујава бјеснилом и доспдом, добитак пм пуни срце иечистом радошћу. Успјех других у игри побуђује у њима запист и злу вољу, неуспјех — злу радост. А колнко се породп због карата спорова и свгфе, које се често претворе у дуговремено непрпјатељство, па и међу прпјатељима и ородиицпма! — И тако, гледали ми ва картање ма с које стране, опо је у сваком случају недостојно бића разумнога и штетно је у многом иогледу. ИзмеЈју осталога оно је штетно и по тјелесно здрављр, јер снлии душевии потреси, кпје карташ осјећа у игри, ие могу а да се ие опазе па тијелу; осим тога пе може а да не буде штетно за хвега п то, кад картање држп ш-рача привезана за једио мјесто у току неколико сати. Није ли стога достојно сажалења, што је картање неопходни саставни дио наших вечерњих забава? (Наетавнке се.)

Рад сам с Божјом мплошћу прозборити данас с вама неколико ријечи о тајни св. исповнједи и притешћа, да добро схвативши величнну и замашиост њихову можсте им пристунптп спремио н достојно, као питома чеда св. иаше правослагше цркве. Већ из предавања и обучавања вас истинама наше свете вјере могли сте се поучпти, да јо за истпнито хришћанство уоиће потребна вјера и пскрено расположење духа и срца. Колико се то тек захтјева прп учествовању у св. тајнама, гдје се човјек пепосредно додирује са благодаћу Божјом, са самим снесветнм Богом! Снага и утјецај тајне бнће тек тада, када оиај, који јој прилази, иристуиа јој као безазлеио, њежно јање са пуно истине у срцу и нскреностн, са много вјере и поуздања у њу, а не као ^ук у јањећој кожи, споља вјеран, а изнутра затронан еумњом и невјорјем. Јер у овакој црплпци иема важности свршеи чии и обред (ориз орега(;ит) за човјечје оспажење и облагодаћење. За право освећење човјека тражи се његов живи рад у тајни. У примању св. тајне човјек је пасиван само толико, колико благодат Божја њега препорађа, а он не зна, како то бива, али уједно мора бити и активан он, јер човјек сам мора поискати благодат, па да се усели у њ, примити је, па да цостане његова рођена. Иитите,

Пред свету исповијед и иричешће.

— Мојпм ученицима. —