Istočnik
Бр. 4. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 63 коју је указао друштву тијем, што је препоручио иаше друштво потчињеном свештенсту. По овим двама примјерима видп се, да су сви слојеки српскога народа у овим крајевима свјесни оне велике културне вриједности, гато је има просвјета за живот народа, па нам је драго, што то можемо овдје истакнути. Новијех штипендија дали смо 8 и то: 2 по 80 круна мјесечно филозофу из Бање Луке у Грацу и филозофу из Крупе у IIрагу, једну од 30 круна мјесечно филозофу из Б. Новог у Бечу; 4 штипендије гимназијалцима и то: гимназијалцу у Еарловцима из Варцар Вакуфа од 20 круна мјесечно, гимназијалцу мостарске гимназпје из Мостара 20 круна мјесечно п двојици гимназијалаца сарајевске гимназнје из Петровца 25 круна мјесечно и из Сарајева 10 круна мјесечпо, и једну штипендију од 15 круна мјесечно ученику сарајевске трговачке школе из Сарајева. Двојици смо повисили штипендију за 5 круна мјрсечно. Припомоћи смо дали 200 круна. Број свих штипепдија износи сада 79, а све досадање припомоћи износе 1608 круна. Из шесте редовне сједнице главног одбора друштва „Просвјете", држане 29. јануара 1903. у Сарајеву. Пресједник: Тајник: Ристо X. Дамјаповић. Шћепан Грђић.
Читула. ^ Барон, Федор Николић. На своме добру Руднп код Темишвара, у Угарској, преминуо је ц. и кр. тајни савјетиик, барон Федор НиколиЛ, бивгаи ирви грартски доглавник Босне и Херцеговине. Покојни барон Федор ПиколкЛ, роЈ>ен је г. 1 836. у Темишвару^ и по својој мајци, гаћери кнеза Мнлоша, био је крвни рођак данас нладајућој краљевској кући Обреновића у Србији. Своје дјетињство провео је у Румунији, а више науке свргаио је у Грацу. Кад је године 1882. преузео заједнички министар финансија преузпигаени г. Венијамин ил. Калаји управу овијех земаља и преустројио земаљску управу, наименовало је Његово Величанство барона Федора Наколи&а правим тајним савјетником и ирвим граршскам доглавником у Сарајеву. У току ове службе своје у Босни, као добар син своје српске православпо вјере и цркве, саградио је пок. барон НиколчЛ о свом трошку цркву уз српско православно богословско училиште у Рељеву и украсио је прикладним иконостасом. Након четвртгодишњег боравка свога у Босни,