Istočnik

Бр. 7. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 107 Хоћу ли да наведем још и шипе оваких плачениих примјера, да докажем опасност због пеприличиог дјечијег васпитаља, да докажем, колико гријеше стлрији, када не врше, што им је у закопу наређено, да „заповједе синовима својим, и дому својему,.... да се држе путева Господњих, и да чине, што је право и добро" ! (I. Мој. 18, 19). Нека нам је доста ц ово, да прегнемо, да немар у домаћем васпитању млађих, ову велику погрјешку нашег доба, Бога ради и подмлатка, даклем будућиости нам ради истријебимо. А прегнемо ли, помоћу Вожпјом, лако ћемо успјети, јер једва ако има што лакше, једва милије и угодније, него ли забава са духом дјетета, у кога образ и подобије Втије јошге у повоју лсже. Нема лакше нн просту, а камо ли учену, него сваким даном поснетити ко]и часак оплемењивању духа у свога дјетета! Номислите, као да са младом дивљаком воћком имате посла, кпју сте из далеке зе51л >е на дар примили, која вам је баш због тога драга, и коју сте ради одгајити. Као што би ту младу дивљаку, да корјен ухвати, брнжно заљевали н кад ојача, оплеменили, калем чврсто привезали, па и подупрли, да му вијор п непогода не досаде, пазили п његовали: исто тако чувајте и његујте и душу у дјетета свога. Чим му се свијест разбуди, усадпте му дубоко у срце корјен опстанка њогова: ухвање у Вога, заљевајте насад родитељском њежвости, а кад ојача, оплемените га љубављу ка Свевшпнему и блпжњему; па кад тај калем траком лнјепих примјера прнчврстите, и када га сходиом и мудром обуком закона Божијег о свему што је свето, часно, добро п поштено подупрете: пазнте, да прве пупољке њежнога цвијетка душе дјетпње невјештим поступањем својим не сломијете, и да га од студени п мраза лошег примјера и друштва сачувате. Подај ге му тада сунца јеванђелскога да се под благим зрацима суица тога разграиа, крешите и за времена уклањајте дивље изданке духа, којн из грјеховне склоностн природе људске проистпчу, — и вјерујте, да га никаква олуј I живота скрхати неће, и неможе, јер му је корјен: ухвање у Бога, а стабло: чиста савјест и сазнавање дужностп. И млада воћка та биће вам захвалиа за труде ваше. Милост божија свакнм даном оросиће је, благословнће н оиа ће у внду Богу, угодних и људству корпсних врлнна плода донијетн. А са тога плода прославнћете се и ви, јер воћка, која је плод допијела носн нме ваше та она је тијело тијела вашег и кост кости ваше. Нрегнимо љубазни п оплемењавајмо својства душе дјечије! ВаспнтаваЈио дјецу, и гајимо их овако, па их у нме Божије безбрижно можемо у свијет пустити. Дијете ће да одрасте, доћи ће у прилике, да видц ц чује што се коси са првпм утисцима духовног живота