Istočnik

Стр. 100 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 7. опет ријеч Штро;, (мушки род), а ие Штра (жен. род). 41 Штра — камен, стијена (женски род) не може се односнти на самог ап. Нетра, као лнчност. Преосв. Никанор, архиепископ одески и херсонски, тумачећи у једнс.ј својој поуци 1 ) нзреку ту Христону о сазидању цркве, примјећује, да она не значи буквално: ти сп Петар и па теби, Петру, сазпдаћу цркву Ов< ју, а не значп зато, што су у оригиналшш рнјечима Господњпм употреблене такве пијаисе (г. ј. у нзразу : ти си Петар — употребл>ено је Штро^, а у изразу: на овом камену — Штра), које одбацу^у такво схваћање. ЈГпјтфут каже сасвнм правилно, да бп Христос да је хтпо основати цркпу иа Петру, прпје према својству граматпкалном рекао: Ти си Петар и на теби ћу ја сазид гги цркву 2 ). Рнмокатолпчки богослови, тумачећи као п паведенн св. оци, да се под каменом или стијепом, на којој ће се сазидатп црква, има разумјети ап. Петар и тврдећи, да ти оцп говоре, да је цркиа оспована па једном Пет})у, уче, као што је позпато, о главеиству ап. Петра над другим апостолима и о глаченству римског еиископа — папе над свом хрпшћапском црквом 3 ). Но да св. оцп нпјесу разумпјевали под каменом ап. Петра у том смислу, како хоће да пзведу из шпхових рнјечп римокатолички богословп, то се видп нз оних мјеста њихових дјела, у којима они приписују п другим апостолима исгу власт и пупомоћ као и Петру 4 ), а да Хрпстос ппје хтпо тпм СвојиМ обећањем о сазпдању цркве да даде Петру главенство над осталпм апостолима, и да Петар тога главенства није имао, то се видп из многих мјеста св. Писма. У св. Писму се јасио говори 1. о властн и правима, која је Носпод обећао Петру и другим апостолнма (Мат. 18, 18; Јов. 20, 22; Апок. 21, 14), 2. о том, да ап. Иетар ппје прпписивао себи пикаква преимуНства ни главенства над другпм апостолима, јер је оп каменом темел 3 цем пазиао само Исуса Хрпста, а све хришћане живим камено. вима (1. Петр. 2, 4—6); 3. о том, да је тај апостол називао себе само сапастирем других пастира и молио их, да пе господаре над наслијеЗјем Божјим, но да дају примјер стаду (1. Петр. 5, 1 н 3). Уопће учење о главенству ап. Петра пад другим апостолима сасвим је у опрјеци са духом и смислом св. Писма. Исус Христос је за вријеме Свога земаљског живота често изобличавао тежње Својих ученика за преимућствима и брижљиво пх чувао од гордостп утврђујући их у тој мисли, да међу њима пе треба да буде првих п пошљедњих, вођа и потчи-

Ј ) Вид. Церк В^дом. 1890, бр. 41.

2 ) Ногае НеЈјгашае е! 1а1пшс1., рад. 197.

3 ) То римо кат. учење се може видјети у К1ее-а; Ка1ћо1. БоочпаЦ МаГпг, 1861, стр. 119—159.

4 ) Види о том опширније у Силвестра: Оиитђ Г1 ј ав. Догмат. Богосл. К1ев1>, 1889, т. IV, стр 1 20.