Istočnik

Стр. 138

ИСТОЧНИК

Бр. 9.

Не, таква човјека данас нема, а таква човјека никада није ни било. — А чега данас нема, и што никад није било, не ће никад ни бити. Пређимо сада на жалост. Има ли данас, или је ли икада на цијелој земљи, на бијеломе свијету било човјека, који је цио свој вијек провео, а да за жалост знао није? има ли, или је ли било човјека, који је цио пут живота, од колијевке до гроба прешао, а да никада и никога од својих милих и ро^ених изгубио није? Не, ни таква човјека данас нема, а ни таква човјека никада није ни било. — А чега данас нема, и што никад није било, неће никад ни бити. Остаје још уздисање. Има ли данас, или да ли је икада на цијелој земљи, на бијелом свијету било човјека, који је цио свој вијек провео, а да за уздисање знао није? Има ли, или је ли било човјека, који је цио пут живота од колијевке до гроба прешао, а да га нико никад увриједио, да му нико никакве неправде учинио није, или бар који никада уздахнуо није на неправду, која се чини његовом ближњем или брату ? Не, т.чква човјека данас нема, а таква човјека никада није ни било. — А чега данас нема, и што никад није било, не ће никад ни бити Дакле: као гато смо видјели и увјерили се, овдје на земљи живота нема, на овом свијету не може ни бити живота, већ ако узмемо болест, жалост и уздисање свако само за себе: а да шта ће тек бити од живота, када све то троје узмемо заједно? Има ли данас, или је ли икада на цијелој земљи, на бијелом свијету било човјека, који је цио свој вијек провео, а да није знао и за болест, и за жалост, и за уздисање ? има ли, или је ли било човјека, који је цио пут живота од колијевке до гроба прешао, а да није и боловао, и оплакао и уздисао ? Кад је на земљи био, и док је ме^у људима живио Христос истинити Божји Син и прави Вог, али само у облику и тијелу човјечијем, и боловао је и плакао је и уздисао је: па зар да овдје на земљи данас има или да је на бијеломе свијету икада било слаба и смртна човјека, који није ни боловао, ни плакао, ни уздисао: или зар да ће таква човјека икада бити? Љуб. мпји! Цар и пророк Давид броји године човјечијег живота, па их набројава свега 70 а једва 80 година; и цио тај — иначе лијепи низ година, то доста дуго вријеме цар и пророк Давид одмјерава — „педљом", па вели: „ево с педи дао си ми дане" (Господе). — Па кад од тих година одбијемо вријеме проведено у болести, жалости и уздисању, шта онда и остаје на живот?! кад од тог „педља"