Istočnik

Стр. 134

источник

Бр 9.

и Марија, као што држи оиће предање, блиски рођаци, зашто не би могла бити Јосифова генеалошка таблица уједно и Маријина и Исусова? Идемо дал>е. Зашто не би тражили у ове двије генеалогије два разна племена: једно које иде по природном поријеклу од Јосифа преко Јакова горе до Давида; и друго по законитом поријеклу од Јосифа преко Илије ( С ШГ) оца Богородичног, и Јосифовог законитог оца опет до Давида. Прије него што ћемо да покушамо да доведемо у сагласност ове двије генеалошке таблице, треба да будемо на чисто о вриједности та два еванђелска документа. То несмијемо дозволити, да су Еванђелисте, који су се толико бавили месијанским послањем Исусовнм, при доказивању тај битни основ изгубили из вида. Меснја је морао имати једно својство, које су пророци јасно прорекли и мудрацима и народу опће познато било, а то је да потиче од Давида и то по крви „из сјемена Давидова", а не само по закону. Христос је имао бити не само нашљедник великога цара, него је и по крви морао његов потомак бити као и Аврамов. 0 овом не може бити сумње. По свој ирилици два Еван^елиста за то и доносе ову генеалошку таблицу Исусову, да искажу, да је заиста Исус „син Давидов". (Свршиће се.) Шта вели беспристрасна историјска критика о садрЉају каионичких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак). Да видимо сад, колико су били познати са нашим јеван^ељима непосредни ученици апостолски, а онда у опште преставници другога вијека, непосредни нашљедници писменога блага, које им је остало из , апостолскога вијека! Преосвештени Сергије, архијепископ Владимирски, изврстан поанавалац споменика старо-хришћанске литературе, каже: „на основу дошлих до нас списа хришћанских мужева друге половнне другога вијека може се установити сав садржај четири позната нам јеван!>еља. Учењаци су исто тако признали, да је у другој половини другога вијека већ био пријевод са грчкога на сирскн не само наших четири јеванђеља, него и других књига (списа) новога завјета". Овоме, што је речено, држим, да треба додати, да су у опште течајем цијелога