Istočnik

Стр. 148

источник

Бр. 10. и 11.

српско-православног богословског училишта у Рељеву, именован је и редовним професором на истом училишту у ком је својству дјеловао пет година дана, Од год. 1899. па до октобра 1900. био је привременим управитељем српско-православног богословског училишта у Рељеву. Са мјес. новембром 1900. год. буде премјештен у Сарчјево за консисторијалног савјетника Дабро-босанске митрополије. 19. марта 1898. године именован је од блаженоупокојеног митрополита Серафима митрополитским син^елом, а године 1899. мјесеца маја о празнику „Пренесенија моштију св. Оца Николаја" по овлаштењу надлежног Дијецезана произведен је у Рељеву од Његова Високопреосв. АЕ. и Митрополита Николаја за протосинђела. У овом својству затекао га је и избор и именовање за митрополита Херцеговачко-Захумског. 11. маја текуће пак године произведен је у катедрали Сарајевској од Њег. Високопреосв. АЕ. и Митрополита Николаја за архимандрита. Нови Митрополит Зимоњић најмлађп је син надалеко чувеног и познатог војкоде проте Богдана Зимоњића. Син је кршне Херцеговине, те ће као син своје земље уз лијепу спрему и образованост своју на пријестолу чувара гроба св. Саве достојно умјети оиравдати све оне жеље, наде и очекивања, која су на њега управљена. Лнјепе врлине, које у пуној мјери красе новога Митрополита Зимоњића пружају нам сигурна и поуздана јамства, да ће у новом узвишеном алп и тешком положају своме уз искрену и одану љубав, повјерење и потпомагање свећенства и народа свога моћи иридонијети многе користи и добра лијепој земљи својој, узвишеном владару своме и властима његовим, цркви светој православној, школи и милом народу своме. У то име желимо високом достојанственику сваке среће и напретка у узвишеном по цркву, државу, школу и народ раду му и дјелању! —

Г о в о р ? који је држао високопреосвећени Митрополит Петар Зимоњић у новој срнско-православној цркви у Мостару на дан свог рукоположења и устоличења 27. маја (9. јуна) 1903. Ео И/И/Л Отцл и Окша н ОкАтагчо ! И по трећи пут усудио сам се данас да у^ем у скатла сватм ^ т * и да, примим највећи дар свећенства, који ми се пружа с више, а први пут ушао сам и примио дар овај, кад сам рукоположен за ^акона; други пут и у вишој мјери, кад сам рукоположен за презвитера, и ево