Istočnik

/

Стр. 260 ИСТОЧНИК Бр. 17. Узевши у обзир све, што сам рекао о времену постанка или образовања мита, приј^ћи ћу сад к ријешешу питаша: може ли се допустити претпоставка, да у општем садржају наших јеванђеља имамо само просту збирку мита са мало мрвица историчких факата, који се иза њих скривају? Већ на први, да како непредубијеђени, поглед такова претпоставка нема карактера научне вриједности. Јеванђеоска историја Христова постала је не дјетскога и не доисторичкога периода живота израиљскога народа, него онога, кад се он већ одавно налазио и живио на тврдом историчком земљишту, кад је с једне стране силу народеога уображења већ одавно охладило дјеловање расуђења које шта више код неких преставника тога времена није било без скептичног расположења; а с друге стране, кад је већ постојала историја народнога живота која се продужавала и строго одговарала фактичности и која је обухватала читав низ стољећа. Јеванђеоска историја појавила се на свијет може се рећи већ у старачком периоду народнога живота Јевреја, кад је најмање -било изгледа, да би се показала необично творачка моћ народне фантазије. Стога већ једино ово сравнење времена, кад су се појавила наша јеванђеља, са садржајем њиховијем, чини још више иевјеројатним погледима на јевав^еља као на збирку мита. Но ако при свем том историја Господа Христа у нашим јеван^ељима у суштини ипак има „митски' 1 карактер и није фактична историја, држим да имам право обратити се на заштитнике такога гледишта, да ријеше ово питање: гђе дакле, у којим споменицима прошлости имамо несумњиву историју Христову, јер она није могла да се не сачува из тако строго историчкога времена, какво је било вријеме живота и рада нашега Господа у Палестини? Тога периода свјетске историје код свију народа, који су окружавали Израиља и код самих Јевреја историја се одавно чувала у писменим споменицама: Грчка и Рим поносили су се знаменитим историцима, као што су били : Иродот, Тукидид, Тит, Ливије и др.; Египат је имао Монетона и сам Израиљ — Јосифа Флавија. С тога апсолутно не можемо себи преставити и држим да се то ни замислити не да, да не би митолошки састављеној јеван^еоској историји Ис. Христа од чије год руке на супрот сгављена била фактична историја Христова не искићена ннкаквим измишљотинама. — Ми знамо, да је у самој првој хришћ. цркви свијест о разлици међу истинито-фактичним и митолошким са свом енержијом дјеловала и изразила се обзиром на историју Христову у излучењу из канона новозавјетних књига такозваних апокрифних јеванђеља тако, да су