Istočnik

/ Стр. 338

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 22.

НЕЗБАНИЧНО. Ориси. Изреке слова Божјега, које располажу к покајању. (Наставак.) II викаху на њега фарисеји и књижевници говореХи: овај (II. Христос) ирима грјешнике и једе с њима (Л. 15, 2). Чудновати су људи ти фарисеји и књижевници! Мјесто да се радују опћењу И. Христа с цариницима и грјешницима, они негодују : а зашто негодују? — Друго је то кад би Христос, дружећи се са грјешницима, сам с њима гријешио, одавао се неуздржљивости, говорио гадне ријечи, судјеловао у њиховим свим предузећима. Ништа од тога није било: Он их је кротко изобличавао за гријехе, побу^ивао у њима одвратност према гријесима, кајање, учио их правди, чистоћи. трезноћи, објављивао им јевавђеље царства. Оигурно је дружење Његово с њима било за њих спасоносно, а томе би се требало радовати и не роптати на Њега. Уз то је Христос налазио и код највећих грјешника црте, достојне уважења. Ма како дубоко да падне човјек у моралном погледу, он је ипак човјек а не звијер, ипак се код њега и под великим слојем грјеховне нечистоће налазе црте образа и подобија Божјега, Многи грјешник надвисује праведника силом ума и воље. Жалост је само, што се и ум и воља употребљава на службу зла; а што, ако би он обратио своје богате духовне природне дарове на службу добра, — што, ако би синови вијека овога, мудрији од синова свјетлости у свом роду, мудрост своју показивали у дјелима љубави к Вогу и ближњему, — што, кад би хероји зла управили снагу своје воље на подвиге добра? Каква би тада била велика добит за човјештво, за царство Божје на земљи! А баш к тој доброј сврси и тежио је Господ Ис. Христос, кад је долазио у дотицај с онима, које су, као грјешнике, презирали умишљени праведници, књижевници и фарисеји, и постигао је своју сврху; грјешници су постајали праведвици, цариници — апостолима и јеван^елистима. — Какова се дирљива побуда за саме тешке грјеганике налази у сјећању на то, како је Христос био приступачан грјешницима за вријеме свог земаљског живота, и како је благотворно било за њих Његова дружба с њима! — Но Христос је јучер и данае исти и ва вијеки. Он је увијек готов да прими у своје друнугво грјешнике; Он их тражи, зове их на разне начине ва своју вечеру, т. ј. у друштво с Њим у Његовој цркви, у којој су спремљени благодатни дарови да се они духовно насите и да живе сретно. 0, кад би и људи

)