Istočnik

Стр. 40

ИСТОЧНИК

Бр. 3.

стручак свакако мален, али ће га скромне жеље нагпе на чистим својим и лаким крилима до пријестола св. Саве донијети, и он ће га с радошћу примити, — та сјаја никад није љубио, — па ће мирис његов освегити, да нам душу окади и за живот припреми... * * * Са свих страна сабирамо се, мили моји другоаи, у просвјетни дом овај, да, као што вриј«дне пчеле сишу сок из цвијета, и ми црпемо из књига знања, да нам једном из мушког и озбиљног рада мед потече и заслади роду горке дане. И уистину, док смо у једној згради, под једним кровом, за једном књигом, исте тежње и жеље, исте наде извиру нам из груди — сами мед; али кад се једном растанемо и разиђемо, распрше се и ти осјећаји, што нас везиваху; сваки тада својом струјом плови и тура чамац свога „Е^о" у напредак јаче или слабије. Многи сустане на свом нуту, баца весло те се свјетским валовима предаје, да га носе и бацају, куд им је воља. Други опет чврстом вољом просијецају ту сињу пучину и весело броде к жуђеноме мјесту. Заиста различити су путеви, који нас воде одређеној мети. Сви нијесу прави: приближавају се, укрштавају се и разилазе. Многи умарају свога путника, и он клоне изнемогао, пада. И зар смо то жељели, у то смо се зар надали, кад бијасмо препуни племенитих и заносних жеља!? С тугом сваки од нас сигурно би погледао гроб тих разорених снова. А то нијесу били само голи идеали; то су осјећаји из чиста, а јуначкога срца потекли. из крви наших прадједова, што су Немању имали, имали Душана Силног, кад је оно царство српско било, што су св. Саву имали, који је сијао широм манастире и цркве, те побожност усађивао вјернима у срце. Не, то нијесу били голи идеали, па су опет... пали. Тако славних предака потомство зар да слијепо иде?! Отворимо, браћо, очи! У руку лучу и расвијетлимо мрак, да видимо једном, шта мути у нашим жилама крв Немањића Саве! Да видимо најприје онај темељ, на којеа!" св. Сава створи така дјела, због којих ће га се потомство сјећати, докле га устраје. I. Управо кад се над српски хоризонат бијаху навукли црни и тмасти облаци са Истока и Запада, и кад муње по њем крстариле и парале га, засја сјајна звијезда српском народу, да свјетлошћу својом равагна те мутне облачине над њим, да му гране сјајнија зора и сване љетни дан, — роди се св. Сава. Већ у првој младости истицаше се нада све црте његова карактера највећма оданост вјери, коју је наслиједио од свог побожнога оца Стефана Немање. Књигу природе