Istočnik

Стр. 72

ИСТОЧНИК

Бр. 5. и 6.

Турска навала одузела је и овој црквеној области велик дио вјерних, но с друге стране нестало је Богумила, а њихово мјесто заузеше шл.едбеници Мухамеда пророка. Рекосмо, да је епархија зворничка с доласком Турака изгубила велик дио вјерних, који су прешли у Мухамеданство, и то већином племићи. Даде се претпоставити, да је и доста Вогумила прешло у Мухамеданство, а неки дио у православље 1 ). Но данашње мухамеданско становништво у истој епархији није сво таквог поријекла, него их је добар дио правих Турака, који су се разбјегли послије пораза код Веча (1683. г). и освојења Вудима (1686. г.) у већем броју по питомим крајевима зворничког пашалука, и другим предјелима, имајући собом фермане 2 ). да заузму себи мјесто гдје хоће и да се настане. Том приликом страдали су многи српски манастври и цркве особито у овој епархији. Послије обновљења пећке патријаршије 1557. г. кад је оно велики везир Мехмед Соколовић поставио свога брата Макарија на патријаршески престо, српска црква добила је олет свога представника, а српске епархије попунише се. У разбацаним записима по разним српским споменицима спомињу се многе српске епархије, које су спадале под пећку патријаршију, па међу њима и зворничка 3 ). И та се епархија спомиње као таква, која је постојала већ у другој пол. XVI. вијека 4 ) Узевши као историјски факт, да је ова епархија основана за краља Драгутина (Иза 1282. год.) или за Стевана Твртка I. (1354. —1391. г.) она је била укинута ушљед пропасти државне иезависности и укинућа саме патријаршије, да се опет на ново подигне послије 1557. год. пошто је између 1459 —1557. год. била под охридском архијепископијом, која је заузела епархије пећке патријаршије. Да је зворничка епископска катедра заиста на ново уздигнута или основана послије обновљен.а пећке патријаршије, служи нам за доказ поменик умрлих зворничких владика, који су забиљежени ради спомињања у Сопоћанском манастиру 5 ). Ко је писао те записе и када, не зна се. 4 ) Неки мисле, да су Богумили лиотом прешли у Мухамеданотво, но то је врло погрјешно, мишљење, јер се томе противи много шта, а највише сам<) данашње Мухамеданско становништво, које нарочито оветкује Ђурђев-дан, Илијин дан, Митров-дан и друге прав. свеце. Томе се прогиве и други нар. обичаји у њих. *) Такав један Фврман чува се и данао код ага Будимлија, који су раворилц ман»стир Папраћу, отели њене вемље и настанили се више самог манастира, при брду, те данас говоре орпски. (Исте аге Будимлије и данас постоје више манастира Папраће). 8 ) Голубински, ор. сИ;. стр. 490. *) Дучић, Књиж. рад. IX., стр. 338. *) Споменик срп. краљ. акад. Ш. стр. 177. (Наставиће се.) ' 1" | , л