Istočnik

Стр. 11()

И С Т 0 М Н II К

Колико ли их је и силнијих и образованпјих народа нестало. претоиило се, преобразило, и данас њихове вође имају грдна посла у нациопалном препорођају. Српски је иарод, као ријетко који, иист саиуван у томе свјетском мору, да његови прваци и културне вође не само да с тим немају посла, већ се морају и требају најприје да окупају у тој чистој и неокаљаној ријеци, да сами траже оно, гато им највигае треба у самоме народу, његовој души народној и срцу, па тек тако очишћени, да се упуштају у борбу. Та од кога ћемо боље научити св. своју вјеру бранити и за њу жртве приносити, него од самога народа?! Ко да нам буде узор Србовања, него опет мили нам народ?! Јест српски народ је такав народ, који се препора^а оздо горе, а не као код много других озго доље. А тој напионалној жилавости српског народа, том очувању његове националне особности доста су користили и ти ноћни састанци нашега народа. И то им је једна врло лијепа стр&на. Данас су истина настали тежи дани. Наш народ је по свуда измијешан са страним елементима, који су са собом донијели и своје обичаје, свој начин забаве и много од оне западне неморалности, и доста тога пресадили у нашу народну башту. И за то видимо и у тима народним састанцима доста тога, што нагаи стари нијесу видјели. Слабо или скоро ништа се није радило, ни предузимало протпв те стране навале, а народ примио данас ово, сутра оно, те му постаде обичним и оно, што му испочетка изгледало врло необично, једноставно, гато му прије изгледало страшно. Сеоска млађарија је данас доста разуздана. Још се није прако ни снаге ухватио, већ ћега чути из уста му тако безобзирне ријечи, гато је некада била ријеткост и код старијих. Запали цигару, нахери капу, па ко му је раван. Гдје је оно погатовање старијих, гдје је она задружна покорност? Докле данас отац има уплива на синз, колико кћери данас матери не одговара? А да ли свегатеници уживају онако поштовање и код млађих, као тпто су некада уживали код сиједих стараца? Све је то данас нешто ново, дух је народни у томе смислу друкчији, а с тиме се мора рачунати. Доста је рђаво дјеловала на народ и наша тако звана интелигенција. Својим настраним појмовима о животу доста је окужила и онај најчигаћи народни елемекат сељака. То нам најљепгае доказује тај факат, што је народ покваренији и неутралнији гато је ближе граду, дочим је много бољи, богобојажљивији и моралнији у забитнијим мјестима. Наравно, да је данас теже повести акцију против тога, кад се у оно лијепо доба народне чистоће није о таким „маленкостпма" водила брига. ■ ; • (Наотавић* се.)