Istočnik

Бр. 8.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 117

Зворничка епархија и њени митрополити — историјски преглед Душан Тешић и Јаков А. Поновић, богослови. (Рељево.) (Наставак.) Мало касније од Хризантова каталога издаје дабро-босански Мелентије Миленковић синђелију попу Томи Нротићу 8. јула 1723. год., а њен почетак гласи: Жшнтје Еожипо лтлостшо прлкосллкни лтт()о= иолитк и кечнл (злст^нник) зкорнички н класанички н проч. слнџакд зво(»ннч= клго. ][ Еласеннца р8ко/ИК <иоии)Л1к потпнсато на 1723. /ицл н 8ние 8. дшк 1 ). Дакле, тај Мелентије, који је био дабро-босански митрополит, управ.љао је зворничком еиархијом, нод коју је сиадао и неки дио власеничког кадилука, у која је спадала и поп-Томина парохија, јер Мелентнје изреком спомиње и села те парохије, која и данас постоје у осмачкој и папраћкој парохији власеничког протопрезвитерата и котара. Мелентије је био на столици дабро-босанске митрополије све до своје смрти 1740. године, и уз пут управљао и неким дијелом зворничке епархије. Али већ 1737. год. назива се ужички митрополит Алексије Андрејевић и зворничким 2 ). Лето господже *ј* л\|глз 8 8жици Кожјоо л1нл0стј10 ар ^иерби 8жички н зкорнички ЛлеЦЈн р8ко(о. Кад је пак носио наслов, морао је обављати и дужности, које му спадају са правом. Исти Алексије митрополит прешао је са Арсенијем Јовановићем-Шакабендом у земље угарске круне 1737. год. оставивши и зворничку и ужичку епархију, али ипак није напустио свога наслова, те се двије године касннје (1739.) потнисује на типику, који приложн манастиру Гргетегу, као: слшрлшкш лр\ИЕрЕн {Т(р)\-нлскЈи н зкорничкТи кир {\л($Ји 11 ндрнкич 3 ). Према томе, у исто су вријеме жнвјели и арнљско-ужичкозворнички кир Алексије Андрејевић и Мелентије Миленковнћ и уирављали поред своје и упражњеном епархијом зворничком. Настаје сада нитање: па ко је био управо уиравитељ зворничке митрополије у то доба, између 1715. и 1740. год. ? Уирављали су обојица кад је који стигао, јер се нијесу знале праве границе ни дабро-боеапске, пи ужичке

*) Босанско-Херцеговачки Источник, 1890. год., стр. 247.

Н 2 , Стари срп. заииси и натписи II. књ , стр. 10., бр. 2706.

3 ) 1ћк1ет, стр. 124, бр. 2780. Ужички митрополити зову се чешће ариљски ио ман. Ариљу близу Ужица, у којему су неко вријеме становали. Ариље је оиустјело око 1650. год. а обновљено од митроиолита Исаије 1723. г., који се назива арил»ским. 11)1(1. стр. 61, бр. 2417. Еиискои Алексије иостао је касније епискои костајнички 1741., а умро је у иотом својстку 12. нов 1749