Istočnik

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 171

врсте у овој епархији. Већ за времена Мелентија Миленковића ман. Паираћа је спадала под дабро-босанску епархију, у рушевинама, јер је одмах послије 1686. г. (освојења Будима 1 ) разрушена. Једина из тога доба (1697.) спомиње се манастир Тавна 2 ), која је рушена 1875. г. па за окупације опет подигнута. Друге су пак гра^евине из новијег доба 3 ). Чим је укинута пећка патријаршија, свака њена епархија, према берату султана Мустафе Ш. имала је плаћати извјестан данак цариг градској патријаршији, као својој црквеној највишој власти. И зворничка митрополија плаћала је тога мирииешкеиш 16500 акчи 4 ). Тај се данак престао давати од времена окупације, када је склопљена 31. марта 1880. год. конвенција између аустро-угарсгсог цара и краља, Њ. В. Франца Јосифа Т. и ЕБегове Светости васељенског патријарха Јоакима III. Том конвенцијом измијењено је и постављање митрополита, јер по њој митрополита именује-аустро-угарски цар и краљ, а каноничке формалности врши цариградски патријарх. П<> тој конвенцији постављен је на зворвичко - тузланску епархију први митрополит Николај. Са конвенцијом одре^ена је и плата митополиту из државне касе, а дотле је побирша у владичарини или димници, годишње око 50000 гроша 5 ). Свештенство пак живи од бира и епитрахиљских прихода. Год. 1852. пренесена је митрополитска столица из Зворника у Д. Тузлу, ирема политичкој подјели Омер-пашиној, који је изводио реформе у Босни против побуњеног домаћег мухамеданског племства. Пренесена је за митрополита Агатангела, а по дозволи цар. патријарха Германа IV., те се од тога доба зове и зворничко-тузланском, али јој је у званичним патријаршеским актима остало и даље име „зворничка" 6 ). Она заузима шесдесето мјесто у опсегу цариградске п&тријаршије. Наслов је пак њених митрополита: архиепископ и митрополит зворнички и егзарх Гор. Далмације 7 ). Год. 1625: спомиње се Ј ) Мелентије у горе опоменутој нон Томиној синђелији убраја Понраћу у просто село ге дане му парохије. 2 ) Ст. срп. зан. и натп., књ. I. бр. 471 8 ) Ман. Озрен припао је тек у новије доба од дабро-босанскв митрополије зиорничкој, 4 ) Јастребов, Податци за ист. срп. цркв., стр. 33. 5 ) Г. Вучковић. Р&чгб краишначка, стр. 94. ') Источник 1901., бр. I., стр. 14. ') 1ћМет и „Источник"., 1890.. бр. VII., стр. 265. У патријаршеској грамати од 18. авг. 1899 назива се „преосветтеним митронолитом арорничким и пречасним егзархом Горше Далмације" („Горње" није употребљавао блаженопоч. митроп. Дионисије II.). а то је званична титула митрополиту ове епзрхије. О овоме егзархату зворничког митрополита Евсевије Поповић, проФесор нч черновичком универзитету, пише у својој „Ки-сћеп^еасМсМе" нод одјељком „В1е Егсће Оаћпа^епк" ово: Иасћ (1ет ЕгШзсћеп Дев УепеИашвсћеп ЕггМзШитз уоп РћИа(1е1рћ1а (1790.) ћевЈеШе с!ег Ра1пагоћ уоп Сопвип^-