Istočnik

Стр. 186

источник

Бр. 11. и 12.

Кратак преглед црквено-шкодског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Завршетак игколске године у сриско-нравославном богослонском учнлишту у Рел>еву. 6. (19.) јуна т. г. завршена је у српско-православном богословском училишту у Рељеву школска година благодарственом молитвом у св. храму. ГТослије благодарствене молитве раздане су питомцима »свједоџбе«. Како на благодарењу тако исто и при диоби »свједоџби« био је присутан и Његово Високонреосвећеиство АЕ и Митрополит дабро-босански г. Николај, а од стране земаљске владе високоблагородни госп. барон А. РајачиИ. Опроштајни говор држао је питомац 1У. год. Јаков ПоиовиИ. давши израза непоколебиве вјерности и одаиости Његовом Апостолском цар. и краљ. Величанству најмилостивијем наше.м цару и краљу Францу Јоеифу 1, топле синовске благодарности Његовом Високопреосвећенству АЕ и Митрополиту дабро-босанском госп. Николају , као и високој земаљској влади у лицу њеног иретставника високоблагород. госп. барона А. Рајачића, •ге. наставницима богослов. училишта. Ма завршетку је Њег. Високопреосвећенство у врло дирљивом и лијепом говору поучио питомце богословске обративши се тогјлим савјетима иоглавито према оним питомцима, који завршише школовање своје на овом богословском училишту. Српски добротвори. Прије неколико недјеља умро је нознати трговац г. Васа Јакшић из Дервенте, који је бно и предсједник Срнске Кредитне Задруге у Броду. На самрти препоручио је својој супрузи госпођи Марији рођ. Косић, да за вјечни спомен његов и њезин оснује достојне фундације за унапређивање српског иодмлатка. Госпођа Марија била је ово дана у Загребу и уложила је у Српску Банку на уложницу 20-000 круна за српско привредно друштво »Нривредник«, које намјешта ваљане ђаке у шегрте: у разне корисне занате и остале привредне струке. Исто тако уложила је госпођа Марија у Српску Банку 20.000 круна за друштво »Просвјетус у Сарајеву, које се стара, да ваљани ђаци из Босне и Херцеговине одлазе што више на школе и на изучавање заната, трговине и томе слично. Пок. Васо Јакшић поклонио је још: српској цркви у свом родном мјесту у Требињу .једну кућу у Задру; сриској црквено.ј општини у Дервенти своје акције Српске Банке, Срнске Кредитне Задруге у Броду и друге паиире, а идато тако поклања и његова госпођа српској црквеној општини у свом родном мјесту, у Броду, кућу и виноград. Ти племенити супрузи, који су свега свога вијека радили и штедили, који су сваку добру српску ствар помагали — учипили су и разне друге ситније и крупније задужбине. Пок. Васо није школе ни видио, већ је сам собом научио читати и писати па је, мучећи се у младости по Цариграду, Одеси, Азији и т. д. научио да буде ваљан, најваљанији, напредан и мудар.