Istočnik

Бр. 13. и 14.

дијелови доцније иатерполирани. Јер на пошљетку тешко је вјеровати да је Фарисеј Флавије напасао ове реченице: „мудар човјек, ако га уотитв смијвмо човјвком назвати 1 ', „био је учитвљ онијех људи, који истину радо иримају", ,.јер се и ошт треИи дан иојавио жив као што су шо и јоги хиљаду другијех чудновашијех сшвари о њему унаири/ед рекли." Та тим бв он порјекао и осудио своју јудејску вјеру и признао божанство Исуса Христа, а то је невјероватно, јер је познато, да се Флавије није никад покрстно и да он у Исусу није гледао правог него лажног Месију, који је на крсту умро. Он је са осталам Јудејима очекивао Месију, ослободиоца испод римског јарма, који ће овладати цијелим свијетом и све народе подвргнути под власт избранор нароаа. Такав Месија, који обећава пебеско , а не земчљско царство, није требао саможивом, лукавом фарисеју Флавију!... Осни тога познато је и то, да је Флавије био удворица, који је волио Д1 се додворп моћнима, а особито да буде у милости код цара, па је невјероватно, да би он овако симпатично писао о Христу и Хригаћанима, које су Римљани тако мрзили, па почевши од Нерона и гонили. Особито кад му је познато било, да ни чланове царске куће нису штедили, ако су се покрстили и симпатисали са Хришћанима, као што је био случај са Т. Флав. 1Слеменсем братићем цара Веспазијана, кога је Домицијан осудио на смрт, а жену му Флавију Домицилу прогнао на острво Пандатарију. Да заиста Јосиф Флавије није могао овако што написати, свједочи нам и Ориген (185—254) који у свом дјелу ^СопГга Се1$ит " (Т. 47) овако говори од ријечи до ријечи: Јер Јосиф у ХУШ. књизи својих „Јудејских Старина" свједочи о Јовану, да се појавио као крститељ и да је обећавао опроштај гријехова онима, који се крсте. Иа он исти ма да није признавао Исуса, као Хрисша (»ашсгссоу тф '1г;ао0 ид Хрсати)«) истражујући узроке пропасти Јерусалима и разрушења храма, требао је рећи, да је то народу проузроковало ровење против Христа, јер су убили претсказаног Христа — ипак и против воље његове није далеко од истине она његова тврдња, да је ово снашло Јудеје као освета (казна) за Јакова Праведнога — који је био брат Исуса названога Христа — пошто су њега (Јакова), ма да је био најправеднији, убили..Те дакле ако вели, да је пропаст Јерусалима снашла Јудеје баш због Јакова, зар не би простије било реНи, да се то догодило због Христа, чију божанственост поскједочавчју толике црквене општине, које се одвратише од множине гријехова и приљубише се Створитељу и чине све по његовој вољи." Још на два мјеста се и опет позива Ориген на Флавија чудећи се, што Јакова, брата „Исуса названог Христа" толико уздиже као