Istočnik

Бр. 13. п 14.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 203

нам свједочи, да је Исус заиста дјелао јавно у Палестини за вријеме Понтијског Пилата; да га је многи и многи Јудеј и Јелин признавао за истииитог Месију; да га је Пилат заиста, присиљен од јудејских главара, осудио на крсну смрт, па ипак да су многи и на даље остали као његови пошљедоватељи, па шта више да и на даље постојаху. Ово је једно врло важно свједочанство, јер у свему потврђује исказ св. писма као што вели и протестански писац МпИег ... ев с1агГ шсМ. ^апг уег\\'огГеп \гег<1еп. Ез 181; е1п %1ап2епс1е5 \УаћгкеГ1$геијгпГ$5 Шг сНе уо11е оћјес ^тШ; с1ег еуап^ећвсћеп Вег1сћ1;е ићег <1еп Ргосе §8 Јеаи Оћгјб!!, е§ 1е^11;1ш1ег1; сће бупорћкег. .. (Сћг181и8 ће1 Јоверћи« ГЧауша 2 1 ;иН. 1п8ћгиск. 1895— стр. 56 и 57). Но прије него што ћемо да псфемо даље, да се запитамо: како су ушла сва интерполирана мјеста у сам текст; и како то да их налазимо већ код Евсевија писца из IV вјека ? Свакако из зле намјере — ша1а Ше — ово није учињено; него биће да су та мјеста као примједба, биљешка преписивачева била уз шексгџ прибиљежена — као глосе, — па су их доцнији хришћански приписнвачи, без икакве зле намјере и тенденције, мало по мало увукли иу сам текст. Такав један препис свакако дошао је до руку и Евсевију и он га је и не сумњајући ништа, употребио, а послије њега, ослањајући се на његов авторитет, и други све до XVI. вијека, када су Нићег1 Сгјапшх и Ј^исаз ОзгапЛег устали против тог дијела код Флавија, проглашујући га као тенденциозни фалзификат. Мислим, да неће бити без интереса, ако споменемо овдје, да у споменутом дјелу Флавијевом — Јудејске старине — има трага о Св. Јовану Крститељу, Претечи Христовом и Јакову мла^ем, брату ГоСПОДЊеМ. (Наставиће се.)

Библијска прича о свеопћем потопу (Б бгг . VI. и VII.), којим се по библији, завршује првобитна историја рода човјечјег, а започиње нова ера у животу човјечанства, спада у ред оних прича, против којих се најжешће окомила рационалистичка и скептичка критика. Најглавнији повод за одрицање доставјерности ове приче дао је рационалистама и скептицима обим потопа, како се у библији црта или његова свеопћенитост; но с тим уједно подвргавају се критици и сумњи и •) Из књигв: „Христчанскал апологетика" (Спб. 1893.) Томт> П. стр. 320—335.

О свеопћем потопу. 1 ) — Н. П. Рождественскји. Превео: Сава ПешковиЛ.