Istočnik

Бр. 13. и 14.

ои покривао сву површииу земље. На таково иризиање побуЈјују свакога беспристрасног испитивача и директни библијски изрази о потопу да је он покрио сва највиша брда што су под цијелим небом (бмт. 7, 19), да је тада изгинуло свако тијело што се мицаше иа земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи (7, 21). Такови библијскн изрази не дају мјеста никаквој сумњи у томе, да библија гледа ва потоп као на свеопћи, не само у антрополошки, него и у геолошком смислу. Стара геолошка школа Кивје-ова слагала се са учењем библије о потопу ; но у једној, и то веома важној, тачци не бјеше у складу с библијом. Ствар је у томе, што ондашњи геолози нијесу нашли у допотопним слојевпма земље никаквих остатака људи, Неки од њих, бржи на закључивања, одлучно су тврдили, да се потоп догодио на земљи прије но што се човјек појавио на њој. Ово одрицање допотопнога човјека од стране неких геолога и била је најважнија тачка несагласности међу геологијом и тадањом теологијом у питању о потопу. Опрезиији геолози из школе Кивје-ове трудили су се да објасне узроке зашто није било у допотопним слојевима човјечјих костију тиме, што су човјечје кости, ушљед већега обиља фосфора, могле бити изложене бржем процесу трухљења, него кости допотопних животиња. Други с-у пак исказивали наду, да ће савременици, брижљивијим исиитивањем, моћи наћи и у допотопнии слојевима земаљским ископане остатке човјечје, што се је у ттошљедње вријеме на дјелу и показало У другом чему ако је и било каквих несугласица, али су оне биле од мање вриједности и лако су се дале изравнати и измирити. Беспристраснији нредстаиници геолошке и богословске науке тадашњега времена покушавали су, са већим или мањим успјехом 1 ), да доведу у склад геолошко и библијско учење о потопу како у погледу времена кад се појавио, тако и у погледу пошљедица које је произвео у земљиним слојевима. Сам се поглавица тадашње геолошке школе изразио да се библијсгсо учење о потопу у главноме слаже са геолошким Савремена геолоппса школа Лајел — дарвннска, откривши трагове човјека у допотопним слојевима земље, уклонила је главну спорну тачку у питању о потопу међу пређашњим геолозима и богослонима. Садп је геолошким испитивањима поуздано утврђен факат, да је човјек до потопа постојао. Но што се тиче учења нове геолошке школе о самом ттотопу, то се оно у многим тачкама разилази са библијским учењем, особито у оним геолошким списима, који хо]1е погпто пото да покажу контрадикцију међу библијом и науком. Главне тачке, у ') Пријеглед тијех покушаја види у чланку Е. И. Довнгина; „Хр. Чт." 1864. г.