Istočnik

И С Т 0 ч н и к

у суботу, па му рече: човјече! Ако знагн шта радиш, блажен си, а ако не знаш, проклет си и наружитељ закона«. Многи учењаци сматрају ту изреку као право предање. Весткот примјећује, »да се очевидно та изрека оснива на каквом фактичком догађају.« По мишљењу другог енглеског коментатора, Плумптра, та се изрека може сматрати автептичном, јер она »с ванредном снагом показује разлику међу свјесним преступањем закона, који се нризнаје још једнако обвезним и признавањем вигпега закона, који има да замијени нижи«. Фарар у своме »Животу Христовом« тврди, да је та изрека »тако снажна, тако по унутрашњем смислу правилна, да се не може на пречац одбацивати као неоригинална«. Едершајм пак у своме »Животу Исусовом« сматра те ријечи подметнутим дометком оригиналној јеванђеоској причи у јеванђ. Лук. VI. гл. 1—10 ст., гдје се говори о суботи. У споменутом Безином кодексу на Мат. 20, 28 додаје се ово опншрно тумачење, које се одликује карактером варијације на јеванђеоску изреку: »Ви се старајте /Ј ,а растете од малога и од незнатнога до велико!'. Кад идете и позвани сте на објед, не сједајте у прочеље, да не би дошао часнији од тебе и прилазећи ти ие би ти рекао дозвавши те: сједи ниже, па би ти стидно било. Већ кад ти сједнеш на ниже мјесто, па дође мање часнији од тебе, тада ће ти рећи дозвавши те: сједи горе и то ће ти бити корисно«. Такога рода варијацију на јеванђеоску причу налазимо у Оригена у његову тумачењу на Матејево јеванђеље : Ево шта је написано у јеванђељу, које се назива по Јеврејима, — ако хоћемо да га примимо не као авторитет, већ као разјашњење нашем предмету. Други ббгаташ Му рече: Учитељу, какво добро требам да учиним, да живим ? Он му рече: иди, продај све што имаш и раздај сиротињи, па дођи и хајде ,за Мном. А богаташ се поче чешати по глави, јер му се то није допало. И Господ Му рече: Па како ти велиш, да си испунио закон и пророке, кад је у закону написано: љуби ближњег свога као самог себе, а ето мпога твоја браћа, Авраамови сииови, иду у блатњавим ритама и умиру од глади, а твој је дом пугг сваког блага, па од тога баш ништа ие дајеш сиротињи? И окренувши се рече Симону, који бијаше за Њим: Симоне, сине Јонин! лакшеје камили проћи кроз иглене уши, него богаташу у царство пебесно« (111 Ма1ћ. 15, 14). Ориген паводи још једпу незаписаиу изреку, која гласи: »Исус говори: за болесне Ја бијах болестан, за гладне Ја гладовах и за жедне Ја жеђовах«, — изрека таква, у којој је чист јеванђеоски дух. Иптересантна је такође изрека, чија се доставјерност нотврђује у Оригена на латипском и у Дидима на грчком језику. Она гласи: Ко је близу Мене, тај је близу огња; ко је далеко од Мене, тај је далеко од царства«. У посланици св. Игњатија Смирњанима (гл. IV.) налази се изрека јако слична тој, бар по форми: »ко је близу мача, тај је близу Богу«, и учепи истраживачи, као Весткот и Лајтфут, сматрају их паралелнима, но без сумње је значење њихово различито. Пошљедња изрека јесте одобравање мученицима за вјеру, а уједно увјерење, да страдање и смрт приводе ближе Богу, а прва изрека може имати тај смисао, да је близииа Спаситељу снособна, да као огањ чисти душу и срце од рђавих мисли и нечистих жеља, као што огаљ чисти злато од нечистих нримеса и по то.ме ко је далеко од Спаситеља, те се према томе пе подвргава том огњу, који духовно чисти, тај је далеко и од царства Божјег. У сваком случају се та мисао мора извући из контекста бесједе како у Оригена тако и у Дидима. Први тумачи те ријечи овако: »И онај, који је близу Мене, близу је спасењу, јер је он близу огњу, а онај који слуша Моје ријечи, на изврће оно што чује, тај је суд, спреман за иогибао, јер