Istočnik

Стр. 214

источник

I

Бр. 13. и 1-1.

Много је времена прошло, како еам се с тобом растао, рече Албшг. Осуишмо коју чашицу у част нашег садањег састанка. »Истина, већ је прошло мпого година!... рече старац уздахнувнш, да је проклет онај дан, кад сам, послије Валерија Грација, постао управитељем Јудеје! Моје је име несретво; несрећа прогони онога, који га иоси. Мој прадјед, конзул Понтиј, скиде печат непоштења са чела Римљана у рату са Самнитима, а ја! — ја!« Старац подметну чашу, — и горке сузе цураху из његових очију у вино. А шта си то учинио? Неправда Калигулина навуче на те прогонство у Вијеиу а зашто? Ја сам читао осуду твоју у Табуларију. Нрефект Сирије, Вителије, твој ненријатељ, окривио те је пред цезарем, да си ти казвио побуњене Јевреје, који су убили неколико знаменитих људи из обитељи Самарјана и да си се послије тога на гори Гаризин окружио богом Валом. Окривљују те да си жестоко поступао са Јудејима једино из мржње према њима. »Не Албине, није, кунем ти се боговима, не мучи мене баш тако та ноправда цезарева«. »Можда си угњетавао Јудеју?« „Нисам". „Можда си отимао лијепе Јудејке од њихових мужева?" „И то нисам". „Можда си римске грађане разапињао на крст, као Вер у Сицилији?" „Никако нијесам, одговори Пилат". „Ја сам те увијек сматрао добрим и промишљеним, говораше даље Албин; зато сам и оштро говорио против осуде, која је против тебе била написана. Сенат није био ни питан за твој рад, и тц си постао жртвом клевете Вителијеве". „Пријеђимо, Албине, на други разговор. Пут из Рима довде уморио ме је, разговор о тако важној ствари оставимо за сјутра. 'Го је рајнско вино изврсно". „Буди, Пилате, опрезан, јер врло лако опије". „Не бојим се ,ја њега, научен сам на много јача пића". „Чини како знаш. Но кад долазиш из Рима, реци, како стоје тамо државне ствари?" „Не могу рећи ништа добра. Нисам познао Рима, не расте он више него пада", „А што ти говориш!?" „Говорим како јест! Овдје, наравно, нечујем оних свакдањих потреса, не осјећам ни оне необичне, натприродне силе, која вуче ону страну у пропаст. Нагии су богови побијеђени, наши богови падају! Нећемо данас говорити о предметима који изазивљу само грозоту, допусти да данас мислим, да су мени твоји богови благонаклони. Ноћ .је — мати туге; овдје у транезарији треба да влада весеље. Наложи слузи, да нам да.(е критскога вина, а роб нбка ми дода сандале и намјести постељу. Страшни су ми часови у глуво доба ноћи, хајдемо завремена спавати, да рано устанемо". Албин пристаде, и жеља Пилатова буде испуњена. Ипак, кад се Пилату приближио роб са сребреним служавником ради прања руку, он се сјети, како је, осуђујући Христа на смрт, умио руке пред народом за знак, да признаје, да је Исус Христос невин, — лице Пилатово у тај час страшно проблиједи и примјетило се, да му страшно сјећање потреса његову душу. Сјутра-дан, — бјеше то уочи 1. августа, шеташе се Пилат у јутру рано