Istočnik

Бр. 13. и 14.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 219

му иодијељени му таланат; он је као дугогодишњи наставник био луча у расаднику просвјете срнске; он је као ревносни служитељ олтара Божјег био будна сгража »дома Израиљева«, неуморни сарадник у винограду Господњем. а као српски патриота храбар борац за слободу. Светао је и у опће био живот покојников. РБега су красиле све људске, свећеничке и патриотске врлине. За његов труд и ревносну свећеничку службу одликован је покојник од стране црквених власти г. 1892. протојерејским саном и достојапством, а од Његовог Величанства, опћељубљеног нашег господара цара и краља Франца Јосифа I. год. 1898. здатним крстом с круном за заслуге. Покојник је како међу свОјим друговима тако и у свима круговима, у којима се кретао, стекао је особито уважење са љубави и доброте своје. При опијелу учествовало је 15 свећеника и 2 ђакона. Осим тога присуствовали су опијелу и спроводу преставпици свију власти у Бањалуци, многе корпорације, школе, пјевачко друштво »Јединство«, и многобројно грађанство. У име епархијских власти опростио се са покојником у цркви консист. савјетник бањалучко-бихаћки преч. г. јереј Александар Јокановип. изнесавши у кратким цртама живот и рад покојников. У име свећенства пак опростио се са покојпиком на гробљу парох бањалучки преч. г. Светислав ДавидовиИ. Нека ,је врлом покојнику лака црна земља и вјечан му номен међу нама! -ј* Цвијо Жилановић, парох Поточански (протопрезвитерат прњаворски) нреминуо је послије дужег и тешког боловаља, у 45. год. своје свештеничке службе> 8. јуна о. г. Бог да му душу прости!

Јавна захвалност. Српској добротворци, госпођи Марији удови Васе Јакшића из Дервенте, која ноклони друштву Лросвјети" у Сарајеву и „ТГривредиику" у Загребу Е. 40.128.50. Благо земљи и народу гдје се сгарији брину о млађима; гдје етарији људи стварају погодбе, да они млади насљедници, што ће данас-сјутра заузети њихова мјеста, науче се мудрости, ваљану раду и честитом животу. У тој ће земљи завладати срећа и народ у њој биће једном напредан и снажан. Срби из Босне и Херцеговине тек од скора почеше живље радити па заједничком свом добру. С поносом можемо рећи, да Срби у овим земљама не жале труда ни пожртвовања само да помогну својој омладини, да се образује и у свему оном упути, што ће по њу и по наш нароД једном бити корисно и спасоносно. »Просвје.га« као онште српско удружење, стекла је широм Босне и Херцеговине своје пријатеље, помагаче и сураднике. Томе само може се и захвалити пгт ово српско удружење овако лијепо напредује и овако утјешно вртни своју тешку задаћу. Ми се уздамо да ће »Проевјета« још сјајније напредовати и њено