Istočnik

30. КнДА ЖЈ К-кт()'К 1*јУ|?11СК г К, оуиоаслч : и нјчлгк оутоиати, козони, глдгола: Господн, снаси л<л^. 31. и Лк"Ге 1ис8с г к просте0 г к ()8к8, га г-ћ его, н глагола е/и8: д<ллок г к()Ј, иочто оус8лпгклсл\ еси; 32. и кл'кзш{/ил ил!д в-к корлклк, н^иста к'кт() г к. 33. О^пДи же к'к кораклн, ири* 1, ш(дш( поклонишасд ©л <8, гллгол(ош,е : коистинн8 КожУи Окпгк еси. 34. и нришЈдше прТидоша к 'к ЗЈЛ1Л10 Гжннсар{0ск8к>.

30. Но видећи вјетар велики уплаши се и почевши се тогхити, повика говорећи: Господе, помагај! 31. И одмах Исус пруживпш руку, ухвати Петра и рече му! маловјерни, зашто се посумња ? 32. И кад уђоше у лађу преста вјетар. 33. А који бијаху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: заиста си Ти Син Божји. 34. И прешавши дођоше у земљу Генисаретску.

II. „Господе, помагај!" (Проповијед.) У старо опо вријеме, кад је Господ у човјечјем тијелу ходао међу људима, склопило се мало друштво већином сиротних рибара галилејских, а ннјесу ни слутили тада у почетку, да ће они бити свјетилници свијету, да ће њихово друштво преобразити тада трули свијет. Из дана у дан корачаше то мало друштво по стази правог богопознања. Сам је Господ водио то друштво, водио га и помагао му. А бијаху дјела велика и дивна, која се збивала на очиглед друштву том; дјела таква, која су кадра била ужећи у душама апостолским силни пламен ревности и љубави према Богу. У том се друштву особитом ревношћу одликовао св. апостол Иетар. Пламенит по природи својој пригрлио је објеручке нову науку, којој је одлике проницавим умом својим, а озарен Божјом благодаћу одмах запазио. Он се у свакој нрилици највинте истицао, хтио је бити свуда први, гдје се о добру радило. Лијеие поуке имамо из његова живота, па ево и ове ријечи данашњега св. Јеванђеља: „ Госиоде, иомагај /" изиђоше из његових уста. Ријечи се те отеле ГХетру у невољи. Тражио је доказа, да му је учитељ заиста Господ, па се одијелио за час од свог друштва у лађици, но не мога пробу издржати, већ кад се нађе усред морских вала, а противан му вјетар удари у лице, поколеба се, посумња, посрну на води и још му остаде само очајни глас: „Госиоде, иомагај/" Не чита Црква, драги моји, своја јеванђеља само зато, да нам каже, шта се збило у времена стара, већ да се њима поучимо. У сваком одјељку јеванђеоском велика је наука, узвишене мисли. Па